ПРЕМИЈЕРНО ПРИКАЗАН УЧЕНИЧКИ ФИЛМ О АУСТРОУГАРСКОМ ЛОГОРУ ЗА СРБЕ

ДОБОЈ, 24. ДЕЦЕМБРА /СРНА/ - Документарни филм "Добојски логор неиспричана прича" о аустроугарском концентрационом логору за Србе у Првом свјетском рату вечерас је премијерно приказан у добојској Гимназији "Јован Дучић".

Ријеч је о пројекту ученика четвртог разреда добојске гимназије Филипу Дујковићу, Владану Трњанацу и Андреју Стокићу, под менторством професора историје Линдијане Трњанац. Трњанчева је рекла новинарима да је добојски логор и даље отворена књига с обзиром да се списак страдалих Срба свакодневно ажурира. Она је као примјер навела кандило до кога је прије пар година дошао протојереј ставрофор Мирко Николић, а које је 1938. године златар Томо Јеремић из Фоче дао на поклон приликом освештања Спомен-цркве Светих апостола Петра и Павла у Добоју на чијој плочи је исписано да га дарује у помен оцу и сестри који су страдали у добојском логору. Трњанчева је рекла да је ријеч о материјалном доказу са новим именима страдалих логораша којих раније није било у званичним списковима и истакла да је таквих случајева много више с обзиром да су током истраживања остварили комуникацију с бројним породицама чији су преци страдали или боравили у том логору. Она је појаснила да је документарним филмом обухваћено неколико сегмената - историјат Добоја, стање у БиХ након Сарајевског атентата, репресија аустроугарске власти над Србима која довела до њихове интернације у Добој гдје стварају први концетрациони логор у модерној Европи, историјат добојског логора, меморализација жртава, њихова канонизација за новомученике добојске, те читуља са списком жртава. Трњанчева је подсјетила да је потреба за снимање филма проистекла када је, захваљујући ученичкој заинтересованости, добојски логор изашао из оквира учионице, активарањем историјске секције и њиховим истраживањем и прикупљањем архивске грађе из Регионалног музеја и Архијерејског намјесништва добојског. Прије презентовања јавности нових података до којих су ученици дошли и који су уврштени у документарац, Трњанчева је рекла да је ова школа организовала образовне форуме за наставнике историје основних и средњих школа са еминентним предавачима, попут историчара Боривоја Милошевића и Предрага Лозе. Један од аутора документарног филма ученик Владан Трњанац каже да су у недостатку писане историјске грађе имали много теренског рада, обилазећи добојска насеља у којима су укопани логораши, и у којима попут Придјела постоје и споменици лицима из тог периода, а о чему се данас готово и не зна. Чланови историјске секције Гимназије Марко Поповић и Теодора Ожеговић наводе да у школским уџбеницима готово и да нема података о логору за Србе у Добоју основаном у Првом свјетском рату, и да су прве информације стекли захваљујући раду у овој секцији. Ожеговићева као посебно мучан моменат о условима у том логора издвојила податак из Споменице 1915-1917, у којој један од аустроугарских војних љекара описује да своје чизме не би опрао у води која се даје за пиће логорашима. На промоцији је присуствовао и социолог Давор Видаковић који је појаснио да се о страдалницима и добојском логору није говорило због идеолошких разлога, почевши у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца у којој је зачета идеја о братству и јединству и која је пун замах добила у СФРЈ. "Нажалост, прича о добојском логору данас је популаризована у јавности не захваљујући стручној и академској јавност већ искључиво захваљујући појединцима у Архијерејском намјесништву добојском", изјавио је Видаковић. Он је истакао да је добојски логор тема о којој ће се тек причати захваљујући новим свједочењима, као и покушају да се одговори на питање о узроку толике мржње према српском народу која је у форми злочина преточена баш у Добоју. Директор добојске Гимназије Тијана Васиљевић Стокић похвалила је зрелост ученика у очувању културе сјећања на догађаје у овом граду који се никада не смију заборавити, како се не би поновили. Архијерејски намесник добојски Мирко Николић оцијенио је важним да свако на свој начин утиче на ширењу истине о страдању Срба у добојском логору, те похвалио залагање ученика Гимназије и што су у жртвама тог логора препознали мученике. Он је навео да је страдалнике добојског логора Свети архијерејски сабор Српске православне цркве канонизовао као новомученике Епархије зворничко-тузланске, који се обиљежавају 27. децембра. Овај филм добио је специјалну награду на Међународној изложби идеја, иновација и стваралаштва младих "Иност 2025", одржаној у Бањалуци. Аустроугарске власти формирале су концентрациони логор за Србе у Добоју 27. децембра 1915. године. Од 1915. до 1917. године кроз логор у Добоју је, према процјенама, интерниран 45.791 Србин, међу којим 16.673 мушкарца и 16.996 жена и дјеце из БиХ, те 12.122 српска војника и један број старијих људи, жена и дјеце из Србије и Црне Горе, од којих је 12.000 страдало.