САЧУВАТИ СЈЕЋАЊЕ НА 12.000 СРБА СТРАДАЛИХ У ДОБОЈСКОМ ЛОГОРУ

ДОБОЈ, 25. ДЕЦЕМБРА /СРНА/ - У Добоју је данас одржана академија поводом 110 година од формирања аустроугарског логора за Србе и доласка првих интернираца у град, те је овом приликом поручено да се мора сачувати сјећање на страдање око 12.000 логораша да се ово зло не би поновило.

Директор Републичког педагошког завода Слађана Танасић истакла је значај да се његује сјећање на овакве догађаје, подсјетивши да су у добојском логору страдала и дјеца, те да су у априлу 1916. године умрла чак 643 малишана. "Треба да се сећамо свих жртава, али да ту жртву прихватимо као свети залог, обавезу и пут ка свјетлијој будућности", рекла је Танасићева. Танасићева је истакла да је аустроугарски логор за Србе потврда постојања тамне стране људскости и да треба да буде опомена. "Данас свједочимо да истина, ма колико скривана, никада не може бити сакривена. Данас се зна да су аустругарски крвници овај задатак уништења једне нације схватили веома озбиљно и радили на томе да посао заврше до краја, јер је број убијених растао, од неколико десетина до неколико стотина дневно", изјавила је Танасићева. Она је поручила да је дужност становника Добоја да говоре и пишу о овом логору и поводу његовог настанка, као и о свим жртвама утканим у слободу Републике Српске. Архијерејски намјесник добојски Мирко Николић каже да сјећање на добојску голготу треба да буде завјет будућим генерацијама, те упозорио да заборав значи њихово поновно страдање. Он је напоменуо да је страдалнике добојског логора Свети архијерејски сабор Српске православне цркве канонизовао као новомученике Епархије зворничко-тузланске. О размјерама страдања логораша говорио је ђакон Владо Мојевић који је навео да је од 1915. до 1917. године кроз логор у Добоју интерниран 45.791 Србин, међу којима 16.673 мушкарца и 16.996 жена и дјеце из БиХ, те 12.122 српска војника и један број старијих људи, жена и дјеце из Србије и Црне Горе, од којих је 12.000 страдало. Он је подсјетио је првог дана, 27. децембра 1915. године, у логор интернирано око 600 Срба, махом дјеце, жена и стараца који никоме ништа нису скривали. Ђакон Мојевић каже да је добојски логор био дио ширег пројекта аустроугарског окупатора на уништењу православља с ове стране Дрине, у чему су им, нарочито у Добоју, помагали нељуди из других народа који су ангажовани у такозване војне полиције у логор одводили своје комшије Србе. Он је истакао да је страдање интернираца настављено и након распуштања логора тако што је сјећање на тај догађај систематски ућуткивано у периоду НДХ-а, а такав однос према српским жртвама је наставила и комунистичка доктрина у Добоју која је забранила да се на спомен-костурницу врати крст. "Комунисти су мудро од Добоја направили да је град-херој, а не мученик, назвавши централни парк Парком народних хероја и тако у заборав гурнули страдање Срба и све што се тада дешавало", рекао је ђакон Мојевић. Академију је организовала Медицинска школа из Добоја, чији је директор Милена Дамјановић поручила да на данашњим генерацијама није да носе кривицу прошлости већ одговорност да се она памти. "Сјећање на добојски логор је позив на учење да се поштује сваки човјек без обзира на име, вјеру или поријекло, као и да су слобода, достојанство и мир вриједности које се морају бранити и чувати знањем, дијалогом и хуманошћу", поручила је Дамјановићева. У оквиру данашње академије проглашени су и награђени најбољи литерарни радови са конкурса "Српске голготе 20. вијека" који је организовао добојски Књижевни клуб "Јован Дучић". Од 100 пристиглих радова, за најбољи литерарни рад проглашена је родољубива пјесма "Туга у камену" Душана Комазеца из Станишића. Друго мјесто освојио је Александар Савић из Бачке Паланке за пјесму "Голубњача", а треће Ружица Крстић из Бијељине за пјесму "Бездан". Академија је одржана на Павловић Универзитету, а претходно је у Умјетничкој галерији Центра за културу и образовање отворена изложба документарне грађе "Добојски логор" уз благослов Његовог високопреосвештенства митроплита зворничко-тузланског Фотија. На 12 принтаних паноа представљена је документарна грађа о страдању Срба са подручја Сарајева, Сокоца, Рогатице, Билеће, Требиња, као и простора западне Србије, са којих је највише интернирано становништво у добојски логор. Аустроугарске власти формирале су концентрациони логор за Србе у Добоју 27. децембра 1915. године. На молбу и иницијативу професора православне вјеронауке Владе Мојевића уз подршку директора добојске Медицинске школе Милене Дамјановић, Педагошки завод Републике Српске донио је одлуку да се 27. децембар у свим средњим и основним школама у Републици Српској један час посвети успомени на страдање Срба у добојском логору 1915-1917. године.