ДВА ХРАМА СВЈЕДОЦИ БОГАТЕ ИСТОРИЈЕ И СНАГЕ ВЈЕРЕ

Пролазећи кроз Јагодњак, мало мјесто између Осијека и Белог Манастира, гледајући опустјеле куће и запуштене окућнице неко би могао да помисли да је ту вријеме стало, да се живот полако гаси и да са том мишљу оде, ако не види чудо Божије - два православна храма који, један поред другог, свједоче о бурној прошлости српског народа на тим просторима, али и о снази православне вјере

Приредила: Ана БЕНЦУН ЈАГОДЊАК, 4. ЈАНУАРА /СРНА/ - У Јагодњаку, у којем данас живи око 450 Срба, снагом православне вјере истовремено је текла обнова старе Цркве Светог Николаја и изградња нове Цркве Светог Нектарија у којима се са поносом чувају честице моштију ових светитеља. За овај подухват заслужан је протојереј-ставрофор Слободан Мајкић, који је већ 27 година парох јагодњачки, а који од своје идеје није одустао ни када су га, како каже, сви гледали у чуду и питали "да ли је скренуо са памети". "У једној овако малој парохији, где се верници броје на душе, поред Цркве Светог Николаја Мирликијског Чудотворца, која је била оронула и спремна за генералну обнову, сви су сматрали да је апсурд да се гради друга црква и то је одмах било осуђено на пропаст", каже парох Мајкић. Тада је већ пет година звоник на старој цркви био "украшен" скелама припремљеним за његову обнову, али радови су стајали у мјесту. "Бог је имао своје планове. Градњом Цркве Светог Нектарија, почела је и обнова старе Цркве Светог Николаја. То је било чудо над чудима, а радост што смо на крају изградили и гостопримницу, палионицу свећа и уредили двориште не може се речима описати", прича парох Мајкић. Сјећање на тај период му и сада изазива сузу у очима, а жеља му је велика да се у црквеном дворишту ураде и стазе око Цркве Светог Нектарија, те направи бунар и уреди порта око једног и другог храма. "То је велики подухват, али уз добру вољу и подршку добрих људи и то ће се десити. Ту у близини налази се зграда од великог значаја за нашу цркву, саграђена 1897. године, а у којој је била смештена Српска народна школа. Она је доказ мисије Светог Саве да подиже цркве и школе и да учи Србе да се моле Богу", са осмијехом каже парох Мајкић. ЈАГОДЊАК ПОСЈЕЋУЈУ ВЈЕРНИЦИ РАЗЛИЧИТИХ ВЈЕРОИСПОВИЈЕСТИ И стара и нова црква начиниле су велику промјену у селу Јагодњак, те допринијеле томе да људи долазе са свих страна, из разних крајева, различитих вјероисповијести. Изградња Цркве Светог Нектарија почела је 24. октобра 2016. године, темељи су освештани наредне године, а у њих је положен камен са гробне плоче са које је васкрсао Господ Исус Христ, те мошти Светих мученика из Јасеновца, из Румунске православне цркве. "То је био знак да ће та светиња да напредује и да ће брзо бити саграђена. Тако је и било. До краја 2017. године већ смо ставили крстове на звоник и на куполу цркве. То је та светлост Христова која је обасјала, не само ово место где је црква изграђена, него и целу нашу парохију", каже парох. Док је изградња цркве трајала, вјерници, добротвори и пријатељи нису губили вријеме - жељели су да дају свој допринос чуду који се дешавало у Јагодњаку. "Док смо зидали цркву, светиње су стизале са свих страна. Из Свете земље су наши пријатељи и верници донели 30 каменова са најсветијих места, који су положени у зидове ове светиње", истиче парох Мајкић. ЦРКВА СВЕТОГ НИКОЛАЈА 300 ГОДИНА СВЈЕДОЧИ О ИСТОРИЈИ СРПСКОГ НАРОДА Истовремено са градњом нове, трајала је обнова старе Цркве Светог Николаја, која је саграђена 1725. године, а поникла је на темељима претходне цркве која је на том мјесту постојала 200 година. "Тако да смо ми на овом простору записани 500 година. О периоду пре 1725. године не постоје поузадни подаци јер летопис који је постојао из 1919. године је, нажалост, нестао. Али, знамо да овде имамо богату историју, а народ који има богату историју може да има и богату будућност. Морамо то увек имати на уму и чувати нашу историју како би она могла да сачува нас", каже парох јагодњачки. Црква Светог Николаја је 1883. године доживјела неке мање поправке и обнове, нови кров добила је 1922. године, док су 1929. године на њу постављена нова звона и она данас беспријекорно служе. Велики дан за ову цркву био је и 17. јун 2025, када је у овај храм донесена икона Светог Николаја Мирликијског у којој се налазе честице моштију овог светитеља. "То смо успели захваљујући нашој пријатељици Наталији Мезенцовој из Фондације `Свети Бонифатије` из Москве. Бог је уредио да то буде баш 2025. године, када смо обележили 300 година овог храма - да домаћин дође својој кући", истиче парох Мајкић. Парохија јагодњачка је кроз историју прошла турбулентна времена, те снагом вјере успјела да одоли свим изазовима и да данас буде мјесто познато по чудима. "Када сам пре 27 година дошао у ову парохију, све је било отужно, несређено, запуштено. Одмах смо почели са радовима на Цркви Светог Николаја. Ишло је тешко, али смо се борили и урадили доста тога на материјалном, а самим тим и на духовном плану", каже Мајкић. ЉУДИ СЕ РАСЕЛИЛИ, АЛИ ТЕМЕЉИ ПРЕДАКА ОСТАЛИ ЧВРСТИ И НЕПОКОЛЕБЉИВИ Времена су била тешка и за српски народ који ту живи - људи су се раселили, поумирали, куће су опустјеле, али темељи предака вијековима чврсто стоје, пркосе разним олујама и чувају историју српског народа. "Нисмо градили на било каквим темељима, него на чврстим темељима вере наших предака и, хвала Богу, до данашњег дана смо се одржали. По броју становника овде смо мали, али духовно смо велики", истиче парох Мајкић. Та духовна величина огледа се у томе да у запустјелом Јагодњаку буде обновљена стара и изграђена нова црква. "Захваљујући нашим верницима из Републике Српске, Бањалуке, али и целе регије, имамо овај храм. Велику захвалност дугујем и старцу Нектарију, којег сам срео током мојих одлазака на Егину, а који ми је дао благослов на моју жељу да овде изградим храм посвећен Некатрију Егинском Чудотоворцу", напомиње парох Мајкић. Он истиче да му је тај благослов дао крила и да је тада знао да ће црква бити саграђена. Изградњом нове и обновом старе цркве у Јагодњаку показано је колика је снага вјере, али и доказано да црква не подлијеже границама и да, гдје год да се налази, окупља народ, учи га и подсјећа колико је важно вјеровати. "Били бисмо толико јадни и бедни да нас неко може поделити неком границом. Овај свет ради то што ради у овоземаљском животу, али црква не подлеже томе - она има свој живот и своја правила", указује парох Мајкић. Највећа му је радост литургија која, како каже, даје живот цркви. НАРОД МОЖЕ ОПСТАТИ САМО УЗ ЈАКУ ВЈЕРУ Парох Мајкић поручује да Срби једино уз јаку вјеру могу да опстану. "Зато се радујем сваки пут када служим литургију, не обазирући се колико је у цркви људи, али је свакако лепо да нас има што више. Наш народ каже када свештеник почне да гради своју цркву, са друге стране ђаво гради своју, али упркос искушењима, нема стајања - црква ради свој посао, а то је проповедање јеванђеља Христовог", каже парох Мајкић. Жеља му је да српски народ ојача своју вјеру посјећујући богослужења у што већем броју. "Волео бих да народ више долази у цркву, мада знам и да је наш народ на великом распећу, нарочито ми који живимо ван наших матичних држава Србије и Републике Српске. Али, морамо у себи пробудити и оснажити веру посећујући литургије, без обзира на то колико нас у томе спречавала разна искушења у животу", поручује парох Мајкић.