НИКОЛА ТЕСЛА - ГЕНИЈAЛНИ УМ

БИЈЕЉИНА, 6. ЈАНУАРА /СРНА/ - Српски научник и један од највећих проналазача у историји човјечанства Никола Tесла /1856-1943/ преминуо је 7. јануара 1943. године.

Тесла је најпознатији по открићу наизмјеничне струје, а допринио је, између осталог, развоју бежичне комуникације, ласера, радара и роботике. Никола Tесла рођен је 1856. године у Смиљану код Госпића, у тадашњој Војној крајини у Хабзбуршкој монархији, у породици српског православног свештеника Милутина Tесле и мајке Георгине, рођене Мандић. Tесла са шест година полази у први разред основне школе, а са 17 завршава Вишу реалну гимназију, послије које студира у Грацу и Прагу. Захваљујући породичном пријатељу Ференцу Пушкашу, који је са братом Tивадаром, главним европским представником Tомаса Едисона, радио на успостављању прве телефонске централе у Будимпешти, добија посао главног електричара у Централној телефонској канцеларији. Tесла у Будимпешти реализује свој први изум - апарат за појачање гласа на телефону, а открива и принцип стварања обртног магнетног поља наизмјеничним струјама. На препоруку Пушкаша, он почиње да ради на поправци Едисонових машина у Француској и Њемачкој, у Стразбуру конструише први индукциони мотор на свијету, а 1884. године одлази у САД, гдје кратко сарађује са Tомасом Едисоном. Едисону, који је уложио велики новац у производњу и дистрибуцију своје једносмјерне струје, није одговарао Tеслин модел наизмјеничне струје. У јануару 1885. године, Tесла у Њујорку оснива своје прво предузеће "Tеслина електрична компанија за производњу свјетла", са циљем да своје изуме примијени у области полифазних наизмјеничних струја и у њој конструише своје прве индукционе моторе и генераторе. Тесла је од 1888. до 1891. године заштитио укупно 36 патената којима је потпуно разрадио такозвани Tеслин полифазни систем и створио основу за настанак друге индустријске револуције. Експерименти са струјама високе фреквенције - ново подручје наизмјеничних струја, обиљежиће његова истраживања током деведесетих година 19. вијека. Тесла, на почетку тог периода, 1891. године, проналази чувени осцилаторни трансформатор данас познат као Tеслин калем и добија америчко држављанство, а двије године касније постиже велики успјех на свјетској изложби у Чикагу, гдје су павиљони били освијетљени помоћу 12 Tеслиних двофазних генератора. Прототипови машина, стотине сијалица оригиналне конструкције, књиге, писма и драгоцјена техничка документација изгорјели су у великом пожару који је 1985. године уништио Tеслину лабораторију у Њујорку. Међутим, већ сљедеће године, на ријеци Нијагари, у рад је пуштена прва хидроцентрала наизмјеничне струје на свијету заснована на Tеслиним патентима. Tесла је открио и радио-пренос, развијао концепт даљинског управљања путем радио-таласа, а 1898. године демонстрирао модел бродића на даљинско управљање. Он затим у близини Њујорка гради нову и већу радио-станицу и шаље сигнале на даљину већу од 40 километара, а у Колорадо Спрингс долази како би конструисао генератор високофреквентих струја велике снаге и ради на бежичном преносу енергије. У њему је постизао врло високе напоне и стварао снажна електрична поља, а свој изум демонстрирао је свијетлећим цијевима које су сијале иако нису биле спојене водовима. Tесла 1901. године почиње да гради лабораторију Ворденклиф на Лонг Ајленду и торањ за свој "свјетски систем бежичног преноса". Tај објекат никад није добио свој првобитно замишљени изглед јер је финансијер Џ.П. Морган одустао од инвестирања, будући да је Tесла сматрао да електрична енергија мора бити бесплатна и доступна свима. Tесла се затим окренуо истраживању у области машинства, гдје је, између осталог, остварио оригинални проналазак турбине без лопатица, а изумио је и брзиномјер који је уграђиван у аутомобиле. Он је имао укупно 112 регистрованих америчких патената, док коначан број Tеслиних патената у другим земљама још није дефинитивно утврђен. Tесла је у интервјуу из 1917. године први пут описао уређај који ће знатно касније постати познат као радар, а у својој 72. години, 1928. године, добија посљедњи патент за "апарат за ваздушни транспорт", гдје је први замислио летјелицу са вертикалним полијетањем и слијетањем. Како се наводи на сајту Музеја Николе Tесле у Београду, Tесла је са совјетским трговинским представништвом у Њујорку "Армторг трејдинг" 1935. године потписао уговор који се односио на заштиту Совјетског Савеза од непријатељске агресије изградњом непробојног зида који би створило ново оружје. Према уговору, то би било постројење које би могло да развије потенцијал од 50 милиона волти, избаци сноп концентрисаних честица на даљину од најмање 150 километара и на циљу оствари разарајућа дејства. Сљедеће године, Тесла је тешко повријеђен када га је ударио аутомобил током једне од његових редовних шетњи улицама Њујорка. Tесла је међу великанима које је заобишла Нобелова награда, али је 1960. године, за немјерљив допринос науци на 11. Генералној конференцији за тегове и мјере у Паризу, усвојен назив тесла за јединицу магнетне индукције у Међународном систему јединица, нашавши се међу свега 15 научних великана којима је одата таква почаст. Tесла је преминуо у 87. години у свом апартману на 33. спрату хотела "Њујоркер" у којем је провео посљедњу деценију живота. Посљедња Теслина жеља била је да му на сахрани одсвирају чувену српску мелодију "Тамо далеко". Његови посмртни остаци данас се налазе у урни у Музеју Николе Tесле у Београду.