ТРИДЕСЕТ ГОДИНА ОД ЗАТВАРАЊА "СИЛОСА" - ЗЛОГЛАСНОГ ЛОГОРА ЗА СРБЕ

Логор "Силос" у Тарчину којим је управљала такозвана Армија БиХ био је и остао симбол страдања српског народа у протеклом рату, а свједочења бивших заточеника потврђују да је по суровсти и торурама био попут злогласног нацистичког логора из Другог свјетског рата - Аушвица

Приредио: Огњен БЕГОВИЋ ХАЏИЋИ, 20. ЈАНУАРА /СРНА/ - Концентрациони логор "Силос" у Тарчину код Сарајева, у којем је било заточено више од 600 српских цивила, од којих су 24 умрла због посљедица физичког злостављања, пребијања, тортуре и мучења глађу, затворен је крајем јануара прије 30 година, дакле пуна два мјесеца након што је потписан Дејтонски мировни споразум. У том логору, једном од укупно 126 на подручју ратног Сарајева, углавном су били заточени цивили са подручја Тарчина, Пазарића и других околних мјеста. Многи сматрају да је цијела пријератна општина Хаџићи била својеврсни логор за Србе, а да је "Силос" био један од најозлоглашенијих казамата јер су у том објекту страдали невина дјеца, жене и старци српске националности. ТОРТУРЕ У "СИЛОСУ" НИСУ БИЛИ ПОШТЕЂЕНИ ДЈЕЦА, ЖЕНЕ НИ СТАРЦИ Најмлађи међу заборљним цивилима био је четрнаестогодишњи Лео Капетановић, а најстарији Васо Шаренац који је имао више од 85 година и умро је у "Силосу" на температури која је увијек била нижа за 10 степени у односу на спољну. Тортуре нису биле поштеђене ни жене, од којих је једна била у шестом мјесецу трудноће. Српски заточеници, који су преживјели стравичне тортуре, свједочили су да су тадашњи званичници ратне Влади такозване РБиХ долазили у "Силос" и да су били упознати о дешавањима у логору. Бивши српски логораш из "Силоса" Ђорђо Шувајло рекао је раније Срни да су за злочине у тарчинском силосу директно одговорни тадашњи предсједник муслиманске општине Хаџићи Мустафа Ђелиловић и командант Девете брдске бригаде такозване Армије БиХ Незир Казић и њихови сарадници. "Силос", као концентрациони логор за Србе, којим је управљала такозвана Армија БиХ, отворен је 11. маја 1992. у објекту у којем се прије рата чувала пшеница, а затворен је 27. јануара 1996. године на Светог Саву, односно два мјесеца након што је потписан Дејтонски мировни споразум. Према свједочењу бивших заточеника, "Силос" је имао све елементе злогласног Аушвица. Бивши заточеник "Силоса" Радојка Пандуревић у ранијем свједочењу за Срну испричала је да је и ратни муслимански лидер Алија Изетбеговић два пута био у близини "Силоса". Бивши заточеник, сада већ покојни Славко Јовичић Славуј из "Силоса" је изашао 27. јануара 1996. године. Он је свједочио да је "Силос" био лабораторија за испитивање људске издржљивости, гдје су муслимански војници и чувари затворенике гледали као животиње које су свакодневно тукли, мучили на разне начине, убијали глађу и тровали разним лијековима. "Никад и никоме на свијету непоновило се такво страдање и таква мучења, која свијет и савремена цивилизација никад неће моћи да схвате, нити да разумију!", навео је тада Јовичић који је и бивши посланик у парламенту БиХ. О распуштању логора "Силос" затвореници су сазнали од представника Међународног комитета Црвеног крста. Логор су напустили 26. јануара 1996. године, док су посљедња 42 затвореника изашла дан касније, чиме су коначно затворена врата овог казамата. ЗА ЗЛОЧИНЕ У "СИЛОСУ" ШЕСТОРИЦА ЗЛОТВОРА ОСУЂЕНА НА 42 ГОДИНЕ Дана 24. новембра 2011. године приведено је неколико припадника такозване Армије БиХ, који су осумњичени да су учествовали у злочинима и прогону српског становништва на подручју сарајевске општине Хаџићи. Наредне године 19. априла у Тужилаштву БиХ, у Сарајеву, отпочело је суђење осморици припадника такозване Армије БиХ, који су осумњичени за незаконита хапшења, мучења и убијања, нечовечно поступање према српским цивилима у логору "Силос". Осумњичени су Мустафа Ђелиловић, Фадил Човић, Мирсад Шабић, Незир Казић, Бећир Хујић, Халид Човић, Шериф Мешановић и Нермин Калембер. За ово суђење је владало велико интересовање, не само породица убијених и оштећених, већ и медија у БиХ и региону. Суд БиХ је у јулу 2021. године донио другостепену пресуду којом су шесторица осуђених за злочине над цивилима осуђена на укупно 42 године затвора. Бивши командант 9. брдске бригаде такозване Армије БиХ Незир Казић је осуђен на 10 година затвора, на по осам година затвора су осуђени некадашњи начелник Станице јавне безбједности у Хаџићима Фадил Човић и бивши управник логора "Силос" у Тарчину /до аугуста 1994./ Бећир Хујић. Командир Полицијске станице у Пазарићу Мирсад Шабић је осуђен на шест година, док су на по пет година осуђени некадашњи управник "Силоса", од августа 1994, Халид Човић и бивши стражар у овом логору Нермин Калембер. Њих шесторица су осуђени за противзаконито затварање и нечовјечно поступање према цивилима српске и хрватске националности заточеним у "Силосу", касарни Крупа у Зовику и Основној школи "9. мај" у Пазарићу, као и за ускраћивање права на суђење и одвођење на принудне радове цивилног становништва.