ГЕОПОЛИТИКА ДИГИТАЛНИХ ВАЛУТА

БАЊАЛУКА, 20. ЈАНУАРА /СРНА/ - Стручњак за међународну и економску политику Немања Плотан истакао је да велике силе данас не граде само алтернативне институције, већ и сопствене монетарне екосистеме.

"Глобална економија се постепено дијели на конкурентске монетарне зоне, са сопственим платним системима, дигиталним валутама и резервним инструментима. Тиме се затвара ера јединственог финансијског поретка и отвара период монетарне мултиполарности", навео је Плотан у колумни за Срну. Колумну Немање Плотана Срна преноси у цијелости: "Постоје деценије у којима се ништа не дешава, и постоје недјеље у којима се деценије дешавају". Овај цитат Владимира Лењина савршено обухвата брзину и количину глобалних дешавања које погађају свјетску политику у овом тренутку. Међутим, геополитички догађаји су са технолошким развојем попримили нове димензије, а то се данас посебно одражава на ток глобалне економије. Данас економске санкције више не представљају доминантно геоекономско средство какво су биле у првој фази америчке униполарне хегемоније. Њихова масовна и често произвољна примјена претворила их је из инструмента међународног права у средство политичког дисциплиновања, чиме су изгубиле легитимитет и ефикасност. Умјесто да мијењају понашање држава, санкције све чешће подстичу развој паралелних економских и финансијских структура које дугорочно поткопавају западну финансијску архитектуру. Еволуција санкционе политике довела је до појаве тзв. екстериторијалних или индиректних санкција, које се спроводе кажњавањем банака, компанија и појединаца због сарадње са санкционисаним државама. Најпознатији примјер је случај банке БНП Парибас, која је 2014. године морала да плати чак 8,9 милијарди долара казне Сједињеним Државама због процесуирања финансијских трансакција са државама под америчким санкцијама. Овом виду санкција било је изложено и руководство Републике Српске које се за вријеме Бајденове администрације нашло на листи санкционисаних личности, па је банкама које сарађују са санкционисаним личностима било запријећено да их чека слична казна као БНП Парибас. Међутим, многе земље су кренуле да развијају своје засебне платне системе, који су независни од западног утицаја, како би заобишле санкције и страну контролу. Зато се у средишту савремене геоекономске моћи више не налази класична трговинска политика, већ контрола над дигиталном финансијском инфраструктуром. Глобални платни системи постали су нова линија фронта у борби за монетарну доминацију, а финансијска архитектура се претвара у продужену руку спољне политике великих сила. Тиме се монетарни систем први пут у историји експлицитно милитаризује. Управо из тог разлога велике силе данас не граде само алтернативне институције, већ и сопствене монетарне екосистеме. Русија и Кина са својим СПФС и ЦИПС платним системима не настоје да реформишу постојећи поредак, већ да га технолошки заобиђу. Њихови платни системи нису замјена за СВИФТ - они су темељ нове финансијске реалности у којој долар више није неупитна осовина глобалне трговине. Свијет више не улази у фазу фрагментације - он се већ налази у стању дубоке системске трансформације. Глобална економија се постепено дијели на конкурентске монетарне зоне, са сопственим платним системима, дигиталним валутама и резервним инструментима. Тиме се затвара ера јединственог финансијског поретка и отвара период монетарне мултиполарности. Дигиталне валуте су постале горућа тема популаризацијом биткоина и блокчејн технологије, која је у историјском смислу преко ноћи потресла глобалну економију. Неконтролисана појава великог броја криптовалута, од којих су многе коришћене за илегалне активности, навела је већину централних банака широм свијета да почну са развојем својих дигиталних валута. Овакви глобални трендови сада у потпуности мијењају архитектуру глобалне економије и начин на који ће се геополитичка моћ преводити у економској сфери. Истраживање Банке за међународна поравнања из 2023. године показује да чак 94 одсто централних банака широм свијета активно развија или тестира сопствене дигиталне валут. Тиме централне банке фактички граде нову глобалну финансијску инфраструктуру, у којој амерички долар по први пут након Другог свјетског рата може изгубити своју позицију доминантне свјетске резервне валуте. Глобална дигитализација новца више није технолошки експеримент, већ геополитички пројекат. Један од најзначајнијих стубова те нове финансијске архитектуре је пројекат "mBridge", прекогранична платна платформа коју предводе "BIS Innovation Hub", Кина, Уједињени Арапски Емирати, Тајланд и Хонг Конг, а којој се Саудијска Арабија прикључила 2024. године. Овај пројекат користи технологију дистрибуираног регистра како би омогућио тренутна прекогранична плаћања и поравнања, за разлику од традиционалних СВИФТ трансакција које зависе од спорих и скупих кореспондентских банака. Русија снажно гура примјену дигиталних валута централних банака у међународним плаћањима како би заобишла западне санкције, док "mBridge" отвара простор државама да тргују у сопственим дигиталним валутама, без ослањања на амерички финансијски систем. Управо ту се налази срж процеса дедоларизације. Паралелно с тим, 2024. године је покренут и пројекат "Agorá", иницијатива Банке за међународна поравнања у сарадњи са седам централних банака: Банком Француске (Евросистем), Банком Јапана, Банком Кореје, Банком Мексика, Швајцарском народном банком, Банком Енглеске и Федералним резервама Њујорка. Циљ пројекта је развој токенизованог новца централних банака и комерцијалних депозита у оквиру јединствене финансијске платформе, која би омогућила брже, јефтиније и сигурније прекограничне трансакције. Ако пројекат успије, "Agorá" може додатно убрзати прелазак ка мултиполарном финансијском поретку и створити још један платни систем независан и од долара и од постојећих западних финансијских мрежа. Централно геоекономско питање више није да ли ће доћи до фрагментације глобалне економије, већ како ће та фрагментација у будућности утицати на геополитичку моћ великих сила.