ЛАЖ ДА СУ ХРВАТИ И МУСЛИМАНИ ТОКОМ НДХ МАСОВНО СПАСАВАЛИ СРПСКЕ ЦИВИЛЕ

БЕОГРАД, 2. ФЕБРУАРА /СРНА/ - Оснивач фондације "Заборављени коријени" Драган Радовић изјавио је Срни да се на друштвеним мрежама шири лажни наратив да су муслимани и Хрвати, посебно њихови вјерски прваци, на простору БиХ у Другом свјетском рату масовно спасавали српску нејач, жене и старце, те упозорио да такве тврдње треба узети са крајњом резервом јер документоване чињенице доказују супротно.

Радовић је навео да је током истраживања више архива за пројекте Фондације пронашао да су неки муслимани, за које се сада тврди да су спасавали Србе били осуђени као нацисти, те савјетовао свима да не прихватају те лажне приче које појединици сада сервирају путем мрежа. "Јако много се пласирају приче како су неки муслимани и Хрвати спасавали Србе. Не кажем да тога није било – било је, али не у таквој мјери и на такав начин како се жели представити. У Босанској Крупи има примјер, то имам и и документовано, како се неки Хрват појављује да би спасао Србе, да их зове да дођу код њега кући, да он њих сакрије од усташа, а у ствари их је све довео да их лакше похватају", навео је Радовић. Он је навео да је, радећи на документарном филму "Гаравице", наишао на бројна свједочанства о злочинима хоџе Бећира Борића, те да сада припрема документарни филм који ће се искључиво бавити том темом. "Злочине код Цазина је сам хоџа Борић организовао. У новом филму ће бити обухваћено све у вези са њима, какве је злочине починио, са више докумената. Имам сазнања до којих сам накнадно дошао, нове фотографије, карте и све ће то бити искоришћено", најавио је Радовић. Радовић је нагласио да је тешко рећи који је злочин у режији Борића највећи, јер су они били свакодневни. "По суровости се издваја покољ у Милостраху када је било више од 250 жртава у једном дану, затим злочини у Крндији, Буковици, Рујници. Неке од тих жртава су ексхумиране и сахрањене, неке дјелимично, а неке нису никада", истакао је он. Радовић је указао да има још доста примјера гдје су хоџе лично организовале и извршавале злочине. "Такав је злочин у Придворици на Божић 1942. године. То је баш оно страдање по коме је написана књига `Нож` и снимљен филм. Тај злочин је организовао хоџа Узеир Белалић. Побили су комплетно српско становништво од око 180 мјештана. Читаве породице су страдале. Само из породице Носовић 17 жена и д‌јеце", каже Радовић. Он је на навео да је овом претходио злочин у Корићкој јами 4. и 5. јуна 1941. године, када је убијено 134 Срба, а све је предводио један хоџа - Мухарем Главинић. "При крају само рада на филму о овом злочину. Он мора бити завршен до краја ове године", истакао је Радовић. Он је рекао да су хоџе били организатори злочина над Србима и у Босанској Крупи, Санском Мосту и другим мјестима, те да размишља да у једној књизи обједини управо све те примјере гдје су исламске вјерске вође руководиле злочинима, а и сами их чинили. Радовић је истакао да је, истражујући злочин над Србима, наишао и на свједочанства о том како су поједине усташе спасавале Србе и да је те случајеве забиљежио. "Има тих свијетлих примјера, али није онако како се представља и није баш масовно како сада Хрвати и муслимани желе да вјерујемо", каже Радовић. Радовић је као један од примјера навео и случај Бојане Гргић /супруге Драгана Гргића, аутора књиге "Корана ко` Рана"/, која је једина преживјела из десеточлане породице. "Њен отац је убијен на Гаравицама, шест сестара је страдало на кућном прагу у злочинима хоџе Борића, брат је погинуо као борац и она је једини преживјели члан, а како је преживјела? Према њеном личном признању, када је почињен покољ у селу и када је дошао хоџа Бећир један од усташа јој је показао да се ућути, заклонио је леђима да је други не виде. Она је тако преживјела. Значи, сам усташа је спасао", навео је Радовић.