КОРМОРАНИ НИСУ КРИВИ ЗА УГРОЖАВАЊЕ РИБЉЕГ ФОНДА У ВРБАСУ

БАЊАЛУКА, 5. ФЕБРУАРА /СРНА/ - Представници Друштва за истраживање и заштиту биодиверзитета Бањалука демантовали су тврдње Организације спортских риболоваца да корморани пустоше и угрожавају рибљи фонд у ријеци Врбас и њеним притокама, те указали да проблем рибљег фонда има шири контекст.

Из ове организације су рекли Срни да је неприхватљиво да птица корморан буде "жртвени јарац" и да се говори о његовој катастрофалној штетности. Они истичу да тврдње да један корморан дневно поједе двије своје тежине рибе нису тачне, те да научни подаци из Европе показују да се просјечна дневна количина хране код великог корморана креће око 400 до 600 грама рибе дневно, зависно од температуре, доступности плијена и доба године. "Корморан тежак 2,5 до три килограма не једе пет до шест килограма рибе дневно, како наводи Организација спортских риболоваца", додају из Друштва за истраживање и заштиту биодиверзитета Бањалука. Они су навели да су нетачне тврдње риболоваца да су се корморани на овом простору појавили тек 2014. године, истичући да је велики корморан аутохтона врста Европе, укључујући и подручје садашње БиХ. "Постоје бројни историјски записи, музејски подаци, научни радови и посматрања која потврђују његово присуство још од краја 19. вијека, па и раније. Разлика је у томе што је ова врста данас бројнија и уочљивија зими, јер се у том периоду код нас на зимовању окупљају и птице које долазе са сјевера Европе, Мађарске, Хрватске и других земаља", појаснили су из Друшта. Гнијездећа популација корморана у БиХ је релативно мала и процјењује се на 200 до 400 парова, док се зими број јединки повећава на приближно 4.000 до 7.000 птица, што је вишеструко мање него у сусједним земљама, гдје се гнијезде хиљаде парова, а зими борави и неколико десетина хиљада јединки. "Важно је нагласити и да се корморан не храни искључиво племенитом рибом, већ су његов плијен често и економски неинтересантне или проблематичне врсте, попут америчког сомића - цверглана, који је инвазивна врста и озбиљан проблем за домаће рибље заједнице. Кроморан се храни и бандаром, ситним ципринидима и другим врстама које рибари често не лове", појаснили су из овог друштва. Поручили су да рибљи фонд у Републици Српској и Федерацији БиХ више од корморана угрожава масовна и неконтролисана експлоатација шљунка и пијеска из ријечних корита, те регулација ријека, што уништава природну динамику, мријестилишта и зимовнике. "Ту су и окупација ријека и обала малим хидроелектранама и дивљим викенд насељима, крчење и уништавање обалне вегетације и шума, огромне количине отпада у водотоцима и депоније на обалама, испуштање непречишћених отпадних вода, криволов, стихијско и нестручно порибљавање, остављање отпада уз воду и слично", нагласили су из Друштва. Указују да би јавно и гласно истицање ових проблема допринијело унапређењу стања у овдашњим ријекама. Из Друштва истичу да не споре да се корморан храни искључиво рибом и да у одређеним ситуацијама може представљати реалан проблем, нарочито на мањим и осјетљивим салмонидним водама, а посебно на рибњацима чији је примарни циљ производња рибе. "Међутим, у тим случајевима, у Европи и код нас, примјењују се управљачке мјере, укључујући интензивно одбијање птица, а у крајњим случајевима и контролисани одстрел, уз јасне критеријуме и законске процедуре. Ми такав приступ не оспоравамо", рекли су из Друштва. Наводе да не позивају на апсолутну заштиту корморана, већ на системски, рационалан и научно утемељен приступ рјешавању евентуалних проблема. "Не желимо да корморан буде компензација за разне проблеме у рибарству, риболову и управљању водама о којим се избјегава причати, јер су они сложени, дугорочни и захтијевају озбиљан друштвени и институционални одговор који најчешће изостаје", појаснили су из Друшта. Из Организације спортских риболоваца Бањалука недавно су навели да рибљи фонд у Врбасу и његовим притокама озбиљно угрожавају короморани, који су, како су истакли, неаутохтона врста на овим просторима. Корморани су велике црне птице водарице, познате као изузетно вјешти риболовци. Препознатљиве су по дугом врату, кукастом кљуну и раширеним крилима док се суше на сунцу. Често живе у колонијама уз море, језера и ријеке, а због великог апетита за рибом, рибари их сматрају штеточинама.