ЉУБОВИЈСКИ И СКЕЛАНСКИ МОСТ ЧИТАВ ВИЈЕК ПОВЕЗУЈУ СРПСКИ НАРОД

БРАТУНАЦ, 5. ФЕБРУАРА /СРНА/ - Стари мост на Дрини између Братунца и Љубовије, као и мост између Скелана и Бајине Баште, изграђени су и пуштени у промет далеке 1926, те се ове године навршава јубиларних стотину година њиховог постојања и повезивања српског народа са двије стране ријеке.

Прве мостове на Дрини, скоро четири вијека након вишеградске Ћуприје подигла је Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца. Настанком те државе, која 1929. године мијења име у Краљевина Југославија, долази до уједињења простора на којима су живјели јужнословенски народи и брише се граница на Дрини између Аустро-Угарске, односно данашње БиХ, и Србије. Због изражене вишеструке потребе граде се жељезни мостови између Љубовије и Братунца и између Бајине Баште и Скелана и они су завршени 1926. године, док је годину касније започета изградња моста Краља Александра између Малог Зворника и Зворника, а завршена је за двије године. Мостови код Братунца и Скелана нису преживјели априлски рат 1941. године. Нијемци су их минирали и порушили. Након Другог свјетског рата мостови су поново изграђени на истим локацијама, а жељезне конструкције су дигнуте из ријеке и дио по дио исправљан и уграђиван. Мост између Бајине Баште и Скелана у сребреничкој општини пуштен је у употребу на Велику Госпојину, 28. августа 1926. године, а њемачке трупе, које су ишле уз Дрину према Бајиној Башти и Ужицу, минирале су га 28. новембра 1941. године, наводи се у историјским изворима. Према подацима, мост у Скеланима обновљен је и поново пуштен у употребу за тадашњи Празник рада, 1.мај 1949. године. Ови мостови деценијама су "жила куцавица" за живот становништва средњег Подриња са обје обале ријеке. У социјалистичкој Југославији велики број људи из Љубовије, Бајине Баште и других мјеста у Србији радио је у сребреничким и братуначким фирмама, а мањи број је из ових општина радио у Љубовији и Бајиној Башти. На Дрини није било границе и слободно се обављао промет људи и робе. Српско становништво из сребреничке општине због одређене дозе несигурности и неке врсте притисака локалних власти, масовно је куповало плацеве и градило куће у Бајиној Башти, чија је садашња половина становника поријеклом са простора Сребренице и Братунца. Занимљиво је да су становници Братунца мост између овог мјеста и Љубовије називали Љубовијским мостом, док су га мјештани Љубовије ословљавали као Братуначки мост. За мост у Скеланима становници са обје обале Дрине кажу да је то Скелански мост. Мост у Скеланима је прије седам година реконструисан, док је Љубовијски мост, према оцјенама званичника, у веома лошем стању. Преко ових мостова одвија се само путнички саобраћај. Начелник општине Братунац Лазар Продановић и предсједник општине Љубовија Милан Јовановић покренули су иницијативу према Влади Србије за планирање и обезбјеђивање средстава за реконструкцију Љубовијског моста који. као и Скелански, осим саобраћајне има изузетну историјску вриједност и свједоче многим догађајима и промјенама на овим просторима увијек повезујући српски народ са двије обале Дрине. Најаве обнове Љубовијског моста помињу се већ петнаестак година, али она још није започета.