ПРЕМИНУО АКАДЕМИК МИРО ВУКСАНОВИЋ

БЕОГРАД, 7. ФЕБРУАРА /СРНА/ - Академик Миро Вуксановић преминуо је у 82. години у Новом Саду, саопштено је из Српске академије наука и уметности /САНУ/.

Из САНУ наводе да је Вуксановић преминуо јуче, те истичу да је његов одлазак велики губитак за Академију и за српску књижевност и културу. Подсјећају да је Вуксановић био један од најистакнутијих српских књижевника и да је дао немјерљив допринос српској култури који се огледа у плодном уредничком раду и покретању значајних едиција, као и у развоју библиотекарства у Србији. Вуксановић је као професор српског језика радио у школи у Сомбору, гдје је био и управник градске библиотеке чији је фонд тада увећан за 100.000 књига, а покренуо је и издавачку дјелатност. У Библиотеци Матице српске био је управник од 1988. до пензионисања 2014. године, када је изабран за предсједника Управног одбора ове установе у којој је покренуо и био уредник неколико серија књига, од којих је посебно значајан вишетомни каталог збирке старих српских књига и легата. Вуксановићев управнички рад у најстаријој српској библиотеци од националног значаја илуструје чињеница да је њен електронски каталог, будући да има милионски број записа, основа Виртуелне библиотеке Србије, да има велику дигиталну библиотеку и сређен систем заштите културних добара, наглашавају из САНУ. Био је и члан Управног одбора Матице српске од 1988. до 2008. и њен потпредсједник од 2004. до 2008. године. За дописног члана САНУ изабран је 2009, а за редовног 2015. године, док је управник Библиотеке САНу постао 2011. године. Дужност предсједника Управног одбора Андрићеве задужбине обављао је од 2016. до 2025. године, а био је и члан Управног одбора Задужбине Милоша Црњанског, потпредсједник Вукове задужбине и члан Националног савјета за културу. Вуксановић је у српској књижевности оставио богат опус, а издвајају се његове књиге "Клетва Пека Перкова", "Семољ гора", "Семољ земља", "Семољ људи" и "Отвсјуду". За књижевни рад добио је многа признања, међу којима су награда "Лаза Костић" за приповједну прозу, НИН-ова награда за најбољи роман и награда "Меша Селимовић" за најбољу књигу на српском језику. Ове три престижне награде добио је 2005. године, а годину раније додијељена му је Вукова награда за нарочите резултате у стваралачком раду на ширењу културе, образовања и науке у Србији.