ЗАЈЕДНО ПРАЗНОВАТИ И НЕКИ ДАТУМ ВЕЗАН ЗА СРПСКУ ДРЖАВНОСТ У СРЕДЊЕМ ВИЈЕКУ

БЕОГРАД, 12. ФЕБРУАРА /СРНА/ - Историчар Драгомир Анђелковић оцијенио је да је важно да Срби заједно обиљежавају празнике, јер их то додатно спаја и снажи, те да би Србија и Република Српска, осим Сретења, требале заједно обиљежавати и неки важан датум из средњег вијека јер је српска државност са обје стране Дрине вишевјековна.

"То би могло да буде проглашење српске краљевине 1217. године или, пак, прва појава српске краљевине у Дукљи више од 100 година пре тога јер српска државност је много дужа од Сретења", рекао је Анђелковић Срни. Он је указао да, то што други покушавају да Србима отму средњовјековну историју, не треба да буде разлог да се држе само једног њеног дијела. "Српска историја је тако свеобухватна да имамо и делове које нико не отима и делове који други отимају. Ми се некако држимо онога што је ексклузивно наше, а занемарујемо оно што други покушавају да узму", указао је Анђелковић. Он је нагласио да је српска државност у БиХ утемељена у средњем вијеку. "Све битне `босанске` повеље сведоче о томе да је то била српска држава, титула Твртка говори да је он био краљ Срба као народа и посебних области, али пре свега да је то српски краљ, тако да ми на томе треба да инсистирамо као и на чињеници да сви који отимају део наше историје заправо тако признају да су део српског корпуса", истакао је Анђелковић. Анђелковић каже да су се муслимани за вријеме Отоманског царства политички идентификовали као Турци, али су јако добро били свјесни свог српског етничког поријекла. "Цела муслиманска аристократија у то време је јако добро знала да су им корени српски, читав народ је знао да су им преци српски иако су се геополитички идентификовали са Турском", рекао је Анђелковић. Он је указао да је ту геополитичку идентификацију Аустроугарска касније систематски користила да доведе до етничких промјена и да на основу идентификације са Турском и исламом тадашњи муслимани почну да тврде да су у етничком смислу потпуно посебан народ, да се разликују од Срба и да су им коријени другачији. "Реч је о систематској подели `завади па владај` аустроугарског окупатора који је тиме нанео штету, не само онима који се даље декларишу као Срби, већ и муслиманима јер је направио од њих тикву без корена", рекао је Анђелковић. Заједничко обиљежавање Сретења као Дана државности Србије и Републике Српске и Дана сјећања на Први српски устанак и све српске борце ослободилачких ратова утврђено је Декларацијом о заштити националних и политичких права и заједничкој будућности српског народа, донесеној на Свесрпском сабору у Београду 8. јуна 2024. године. Овај празник од прошле године се заједнички обиљежава се као Дан државности Републике Српске и Дан државности Србије. Први српски устанак против отоманске власти подигнут је 15. фебруара 1804. године у Орашцу и представља један од најзначајнијих догађаја у новијој српској историји. На Сретење 1835. године донесен је и Сретењски устав.