ЈОВАН РИСТИЋ - ДИПЛОМАТА, ПРЕМИЈЕР И РЕГЕНТ

БИЈЕЉИНА, 12. ФЕБРУАРА /СРНА/ - Српски државник и историчар Јован Ристић, вођа Либералне странке, један од најзначајнијих српских дипломата 19. вијека, члан Друштва српске словесности и потом Српске краљевске академије, рођен је 13. фебруара 1831. године.

Два пута је био регент и четири пута премијер Србије. Након студија у Француској и на њемачком универзитету у Хајделбергу, вратио се у отаџбину и убрзо био постављен за шефа српског посланства у Истанбулу. Ристић је током боравка у Османском царству успјешно окончао дуге преговоре о опозиву турских гарнизона из градова у Србији. Потом је постао министар иностраних послова Кнежевине Србије, а онда и премијер и намјесник малољетног кнеза Милана Обреновића и младог краља Александра Обреновића. Као регент кнеза Милана, Ристић је највише допринио доношењу новог устава 1869, а 1878. године успјешно је заступао Србију на Берлинском конгресу. Одбио је 1881. године да потпише трговински споразум са Аустроугарском, сматрајући да ће такав документ Србију учинити економски превише зависном од Двојне монархије, због чега је поднио оставку на положај шефа владе. По повратку на власт и касније као регент краља Александра, Ристић је настојао да Србија ослонац нађе у Русији, а у унутрашњој политици покушао је да сузбије утицај радикала, али је положај регента напустио 1893. године, кад је краљ Александар, уз подршку радикала, извршио државни удар и завео апсолутистички режим. Јован Ристић написао је два значајна дјела "Спољашњи односи Србије 1848-1872" и "Дипломатска историја Србије за време српских ратова за ослобођење и независност 1875-1878". Умро је 1899. године.