ДОДИК: ЕГЗОДУС САРАЈЕВСКИХ СРБА - ЕГЗОДУС ИДЕНТИТЕТА ЈЕДНОГ НАРОДА; ЛЕКЦИЈА ДА БЕЗ СВОЈЕ РЕПУБЛИКЕ НЕМА НИ СИГУРНОСТИ

БАЊАЛУКА, 20. ФЕБРУАРА /СРНА/ - Егзодус сарајевских Срба 1996. године био је болна, али веома јасна лекција да без снажне Републике Српске и њених институција нема сигурности ни равноправности за српски народ у БиХ и зато је свако слабљење Српске директно потцјењивање огромне жртве која је пала за њен настанак и опстанак, истакао је предсједник СНСД-а Милорад Додик.

Поводом 30 година од егзодуса сарајевских Срба када је више од 150.000 људи у фебруару и марту 1996. године морало да напусти свој град и крене у непознато, Додик је рекао за Срну да тај егзодус није био само одлазак из града, већ одлазак из живота какав су живјели до деведесетих година 20. вијека, одлазак из својих домова, дворишта, улица... "У фебруару и марту 1996. године, под теретом неизвјесности и страха, више од 150.000 Срба напустило је своја огњишта у Сарајеву. Нису отишли зато што су то жељели, већ зато што су знали да за њих у њиховом граду више нема мјеста, сигурности, правде, ни достојанства. Оно што је најтрагичније у тој тужној колони српског народа, који су по снијегу и хладноћи, у тишини одлазили са кућног прага, јесу ковчези са посмртним остацима њихових најмилијих које су износили да их не би оставили на милост и немилост онима који су их до јуче гледали преко нишана", истакао је Додик. Носили су их, каже Додик, да почивају тамо гдје ће им потомци моћи прислужити свијећу без страха, достојанствено и са поносом. Он је нагласио да слика колона људи које се данима протежу сарајевским улицама, камиона натоварених намјештајем, завежљајима, ковчезима, крстовима остаје једна од најпотреснијих слика српске историје с краја 20. вијека, подсјетивши да у историји није забиљежено да је постојао народ који је морао да носе своје мртве. Лидер СНСД-а рекао је да егзодус није био само физички одлазак из Сарајева, већ егзодус идентитета, језика, писма и културе једног народа који је вијековима био присутан ту, градио тај град и Сарајево чинио Сарајевом. "Егзодус живих и мртвих сарајевских Срба је свједочанство страдања, али и снаге. Они који су тада из својих домова кренули у непознато нису нестали, већ су се дигли из пепела и сачували свој идентитет, своје име и сачували себе. Данас, када говоримо о егзодусу сарајевских Срба, не говоримо само о прошлости, говоримо о завјету будућности да се таква судбина никада више не понови и о обавези да његујемо културу сјећања, да патње не буду заборављене и да истина буде јача од заборава", нагласио је Додик, додавши да народ који памти и опстаје. Он је констатовао да је егзодус сарајевских Срба много више од историјске епизоде и да је то била јасна политичка порука и доказ да српски народ у БиХ може опстати само ако има снажне, стабилне и самосталне институције Републике Српске. "Свако слабљење Републике Српске, потчињавање Сарајеву или страним центрима моћи је пораз више за српски народ. Егзодус сарајевских Срба нас обавезује да чувамо Републику Српску, њене институције, надлежности и уставну позицију, као и достојанство свог народа и да у томе сви будемо јединствени, јер народ који је једном носио своје мртве из страха да им се ни гробови неће поштовати зна зашто мора имати своју снагу, своју Републику, своје институције и своје право да одлучује о себи", истакао је лидер СНСД-а. Он је навео да је доказ снаге Републике Српске, њених институција и српског народа изградња града Источно Сарајево који је израстао из егзодуса и постао симбол опстанка. "Источно Сарајево није настало урбанистичким планом на папиру, већ из бола, из колона, из суза сарајевских Срба који су 1996. године морали да напусте своја огњишта. Тај град је достојанствен и тих, али веома снажан одговор на егзодус. На лединама, у брдима, на простору који тада није имао ни инфраструктуру ни обрисе града почели су да ничу први градски темељи. Источно Сарајево је данас израсло у административни центар и постало симбол политичке зрелости и државотворне свијести српског народа у Републици Српској који је показао да снага институција и воља народа могу изградити универзитет, болницу, школе, вртиће, културне установе...", истакао је Додик. Источно Сарајево, каже он, данас стоји као брана забораву и подсјетник да Република Српска мора улагати у своје пограничне и стратешке средине и зато је обавеза свих нас да Источно Сарајево развијамо плански, снажно и дугорочно као универзитетски, здравствени, културни и безбједносни центар Републике Српске. "Источно Сарајево је завјет који је претворен у темељ, град који свједочи да народ који зна зашто је страдао зна и зашто мора опстати и град који је настао из егзодуса, а постао град будућности", закључио је Додик.