ДОГОДИЛО СЕ НА ДАНАШЊИ ДАН

БИЈЕЉИНА, 27. ФЕБРУАРА /СРНА/ - Данас је петак, 27. фебруар, 58. дан 2026. До краја године има 307 дана.

280. - Рођен римски владар Флавије Валерије Константин Први, назван Константин Велики, први римски цар који је у хришћанству потражио ослонац и цркви дао привилегије, најзначајнији међу римским императорима рођеним на тлу данашње Србије - у Наисусу. Царем су га 306. прогласили римски легионари у Британији, послије чега је у низу сукоба савладао супарнике и сам завладао западним дијелом Римског царства. Од 312. је владао заједно с царем Источног римског царства Валеријем Лицинијаном Лицинијем, а послије побједе над њим 324. сам цијелим царством до смрти 337. С Лицинијем је 313. издао Милански едикт о слободи вјероисповијести хришћана. На Првом васељенском сабору у Никеји 325. помогао је Цркви да сузбије аријевску јерес да би окончао расправе и уједињено хришћанство ставио под своју контролу. Основао је 330. Константинопољ, нову пријестоницу Римског царства. 1807. - Рођен амерички писац Хенри Водсворт Лонгфелоу, чија дјела одликује веома углађен облик, али и конвенционалност и наглашена дидактичност и сентименталност, под јаким утицајем њемачких романтичара. Дјела: индијански еп "Хијавата", поеме "Евангелина", "Поеме о ропству", сонети "Божанствена комедија". 1822. - У Бечу престале да излазе "Новине сербске". Лист су 1. августа 1813. покренули и уређивали студенти медицине у Бечу Димитрије Давидовић и Димитрије Фрушић. Штампан је грађанском азбуком и на језику који је у знатној мјери био народни. 1844. - Доминиканска Република постала независна од Хаитија. 1846. - Рођен њемачки социолог, историчар и књижевни историчар Франц Меринг, један од вођа и теоретичара лијевог крила њемачке социјалдемократије и оснивача "Савеза Спартака" и Комунистичке партије Њемачке. Дјела: "Биографија Карла Маркса", "Историја њемачке социјалне демократије", студија "Легенда о Лесингу". 1847. - Рођена енглеска позоришна глумица Елен Алиша Тери, највећи тумач женских ликова у дјелима Виљема Шекспира у британском позоришту у другој половини 19. и почетком 20. вијека. Посебно су упамћене њене креације Леди Макбет, Офелије, Дездемоне, Беатриче, Порције, Виоле. Водила је 20 година лондонско позориште "Лицеум" с Хенријем Ирвингом, такође славним глумцем тог доба, који јој је најчешће био партнер. Написала је аутобиографију "Историја мог живота", дјело знатне књижевне вриједности. 1881. - Рођен исландски државник Свејн Бјернсон, први предсједник Исланда послије проглашења те острвске земље републиком 1944. године. 1887. - Умро руски композитор и хемичар Александар Порфиријевич Бородин, припадник музичке групе "Велика петорица" и утемељивач руске симфоније и камерне музике. Од дјетињства је показивао и сјајан умјетнички таленат и интересовање за природне науке. Као дјечак је свирао флауту и клавир, касније и виолончело. Инспирисао се руском народном музиком, народним причама и легендама и источњачким фолклором. Дјела: опера "Кнез Игор", симфонија бр. 2, симфонијска слика "У средњој Азији". 1900. - Основана је британска Лабуристичка партија, с Ремзијем Мекдоналдом као секретаром. 1902. - Рођен амерички писац Џон Штајнбек, добитник Нобелове награде за књижевност 1962. Преплићући натурализам с хумором, писао је о животу експлоатисаних у вријеме велике економске кризе тридесетих година 20. вијека, о тегобном животу сељака беземљаша, скитница и пробисвијета, о анималним поривима у човјеку и побуни неконформистичке младежи. Дјела: романи "Плодови гњева", "Зима нашег незадовољства", "Источно од раја", "Кварт Тортиља", "О мишевима и људима", "У неизвјесној бици", драма "Мјесец је зашао", путопис "Путовања с Чарлијем", есеји "Кратка владавина Пипина Четвртог". 1905. - Велика школа реорганизована и прерасла у Београдски универзитет, којем је Скупштина Србије осигурала висок степен аутономије. Законом је Универзитет проглашен "највишим самоуправним тијелом за вишу стручну наставу, са слободном наставом и слободним излагањем науке". Прва школа универзитетског ранга у Србији основана је 1808. одлуком вође Првог српског устанка Ђорђа Петровића Карађорђа, али је угашена пропашћу устанка 1813. Наредбом кнеза Милоша Обреновића обновљена је 1830, а 1833. је премјештена у Крагујевац, гдје је од 1838. радила под називом Лицеј или Велико училиште. Лицеј је 1841. враћен у Београд и 1863. указом кнеза Михаила Обреновића назван Велика школа. 1913. - Рођен амерички писац Ирвин Шо, чија се проза одликује снажном драматичношћу, друштвеном свијешћу и живим дијалогом. Борио се у Другом свјетском рату као војник у Европи и Африци. Дјела: романи "Млади лавови", "Луси Краун", "Двије седмице у другом граду", "Гласови љетњег дана", "Просјак и лопов", "Богаташ и сиромах", "Хљеб на водама", "Вече у Византији", "Врх брда", збирке приповиједака "Морнар са Бремена", "Добро дошли у град", "Мјешовито друштво", "Љубав у мрачној улици", "Пет деценија", "Бог је био овде, али је отишао раније", "Шапутања у Бедламу", драме "Сахранити мртве", "Опсада", "Љубазни људи", "Повлачење у задовољство", "Синови и војници", "Убица", путопис "У друштву делфина". 1932. - Рођена енглеска филмска глумица Елизабет Тејлор, која је дебитовала 1942. у филму "Леси се враћа кући", поставши свјетски позната звијезда већ као дјевојчица. Остали филмови: "Мјесто под сунцем", "Ајванхо", "Стаза слонова", "Дрво живота", "Џин", "Батерфилд 8" , "Клеопатра", "Хотел `Интернационал`", "Мачка на усијаном лименом крову", "Изненада прошлог љета", "Ко се боји Вирџиније Вулф?", "Укроћена горопад", "Др Фауст", "Одсјај у златном оку", "Тајна церемонија". 1933. - Нацисти запалили зграду Рајхстага у Берлину, оптуживши за то комунисте, што је Адолф Хитлер искористио да одмах нареди хапшење 1.500 комунистичких функционера и оптужи их да су паљевином дали сигнал за устанак. На процесу у Лајпцигу један од оптужених - бугарски револуционар Георги Димитров разобличио је планове нациста, па се суђење претворило у њихов фијаско. 1936. - Умро руски љекар и научник Иван Петрович Павлов, оснивач Института за експерименталну медицину, добитник Нобелове награде за медицину 1907. Завршио је богословију, затим медицину. Павловљеви велики теоријски и практични успјеси - теорија условног рефлекса, проучавање пљувачне жлијезде и варења, провјеравање дејства лијекова на рад срца, проучавање највиших функција коре великог мозга - учинили су његове лабораторије свјетским центром физиологије у које су долазили научници ради усавршавања. Његова теорија о условним рефлексима снажно је утицала на многе научне дисциплине, посебно на психологију, психијатрију и медицину. Био је упорни критичар бољшевика, али га је диктаторски режим толерисао, јер се устручавао од изазивања потенцијално крајње непријатног скандала, па му је до смрти омогућавао услове за истраживања. 1939. - Велика Британија и Француска признале су побуњеничку владу шпанског диктатора генерала Франсиска Франка. 1952. - Одржана је прва сједница УН у новом сталном сједишту свјетске организације - у Њујорку. 1963. - У Доминиканској Републици послије 33 године окончан период диктатура доласком на власт изабраног предсједника Хуана Боша Гавиња, оснивача и вође Револуционарне доминиканске партије, који је од 1930. живио у избјеглиштву. 1968. - Доњи дом парламента ограничио усељавање "обојених" у Велику Британију. 1976. - Ескимски лидери предочили канадској влади да њиховом народу припада скоро пола милиона квадратних километара Канаде. 1976. - У Западној Сахари - коју је дан раније Шпанија предала на управљање Мароку и Мауританији - ослободилачки фронт Полисарио објавио оснивање Сахарске Арапске Демократске Републике. 1978. - Египат укинуо повластице за Палестинце у тој земљи, изједначивши их са осталим Арапима. 1986. - Послије обарања с власти филипински диктатор Фердинанд Маркос, дугогодишњи штићеник САД, допутовао на Хаваје. 1991. - Завршен Заливски рат САД и савезничких земаља против Ирака. Ирачани су морали да се повуку из Кувајта, који су окупирали 1. августа 1990. 1994. - Од експлозије бомбе коју су исламски терористи подметнули у једну маронитску цркву у Либану погинуло десет и рањено 60 вјерника, који су пред олтаром чекали да се причесте. 1996. - Суспендоване санкције УН против Републике Српске. 2001. - Талибански вођа Мохамед Омар одобрио да се из Авганистана уклоне сва умјетничка остварења - уникатна ремек-дјела будистичке умјетности. 2008. - Умрла српска пјесникиња Мира Алечковић, један од најплоднијих књижевника српске /и јужнословенске/ дјечије литературе. Дипломирала је у Београду књижевост и лингвистику, а потом Фушеову школу у Паризу. Аутор је више од 50 књига за младе, уредник дјечијих и омладинских листова "Змај", "Младост", "Пионир", "Полетарац". Била је дугогодишњи предсједник Друштва Југославија-Француска, као и Удружења књижевника Србије. Била је учесник НОП-а. На музику Николе Херцигоње испјевала је пјесму "Југославијо", једну од свечаних пјесама бивше СФРЈ. Носилац је низа одликовања и признања међу којима су и двије Легије части. 2013. - Након највеће кризе у 22 године независности Словеније, парламент ове земље изгласао неповjерење премијеру Јанезу Јанши и мандат додијелио 42-годишњој финансијској експерткињи Аленки Братушек. 2019. - На Рамзес жељезничкој станици у Каиру, 25 особа погинуло, а 50 је повријеђено, када је локомотива пробила рампу на станици изазвавши експлозију и пожар. 2024. - У Бањалуци конституисан Савјет за стандардизацију језика српског народа и ћириличког писма. 2025. - Умро је Борис Спаски, руски шаховски велемајстор, свјетски шампион од 1969. до 1972. године. Његов меч са Робертом Фишером 1972. у Рејкјавику проглашен је за "партију вијека".