НИКОЛИЋ: ЗАШТИТА УСТАВНЕ ПОЗИЦИЈЕ СРПСКЕ - ВАЖАН ПОЛИТИЧКИ ЗАДАТАК

БЕОГРАД, 28. ФЕБРУАРА /СРНА/ - У данима када Република Српска обиљежава 34 године од доношења свог првог Устава важно указати да је то уједно и најдужи период важења неког српског устава у историји, па је, стога, заштита уставне позиције Српске важан политички задатак, изјавио је Срни асистент Уставног права на Правном факултету у Београду Алекса Николић.

"Тај задатак мора бити вођен правним аргументима и институционалним средствима, јер једино тако доприноси стабилности и легитимности", рекао је Николић. Он је навео да је протеклих деценија код руководства и грађана Републике Српске постојала изражена свијест о потреби очувања државности и уставности Српске, нарочито у споровима око преношења надлежности и тумачењу дејтонског уставног аранжмана. "Међутим, истинско уставобранитељство не мери се само политичком реториком, већ прије свега поштовањем сопственог устава, јачањем институција, независношћу судства и спремношћу да се конфликти решавају правним путем", нагласио је Николић. Он је указао да је важно стално подсјећати да је Република Српска конституисана прије избијања оружаних сукоба у БиХ као политички одговор српског народа на уставну кризу изазвану распадом СФРЈ. "Њено оснивање представљало је покушај да се кроз сопствене институције заштити равноправност и избегне мајоризација у процесу неуставног државног преуређења БиХ. Подсећање на ту чињеницу чува свест о њеном изворном уставнополитичком карактеру и легитимитету", навео је Николић. Он је напоменуо да је данашњи уставноправни оквир потврђен Дејтонским мировним споразумом, којим је Република Српска међународно верификована као један од два међународноправна фактора у БиХ. "Очување Републике Српске и њеног уставног поретка данас се не може сводити на реторичку категорију, већ подразумева доследно инсистирање на дејтонским надлежностима, принципу поделе власти и владавини права", поручио је Николић. Скупштина српског народа БиХ донијела је 28. фебруара 1992. године Устав, који је једногласно усвојен на темељима Декларације о оснивању и гарантовао је пуну равноправност и једнакост народа и грађана. Највиши правни акт Републике Српске, који је уз одређене амандмане и данас на снази, донесен је прије избијања трагичних сукоба, те једностраног бошњачког и хрватског проглашења независности БиХ након референдума одржаног 1. марта, на којем нису учествовали Срби.