КАРАЈЛИЋ: ДИРЕКТАН ПОЗИВ ЗА БОРБУ ПРОТИВ ДЕМОКРАТСКЕ И СЛОБОДНЕ ЕВРОПЕ

БЕОГРАД, 27. ФЕБРУАРА /СРНА/ - Иницијатива града Сарајева да се врати споменик окупатору Францу Фердинанду и његовој супрузи Софији директан је позив за борбу против слободне, демократске и уједињене Европе, изјавио је Срни мултимедијални умјетник Ненад Јанковић, алијас др Неле Карајлић.

Он је рекао да је у БиХ све могуће, па и то да се изгради споменик окупатору. Међутим, каже Карајлић, колико год да се ставови о Аустроугарској и "Младој Босни" не подударају у БиХ, тешко је оспорити чињенице да је Аустроугарска била једна декадентна феудална држава, а да су поједини идеолози "Младе Босне" у својим јавним иступима "прорекли" уједињење демократске Европе. Он подсјећа да је један од њих, Димитрије Митриновић, у енглеском часопису "Њу ејџ" писао о Европи као о "егу човјечанства" и о неопходности да се она уједини. "Писао је у вријеме када су се Нијемци и Французи још гледали преко нишана. Оно што је он писао прије више од 100 година, данас је обавезан наратив сваког проевропског политичара", напоменуо је Карајлић. Он каже да не жели да понавља приче о тражењу идентитета и улагивању, већ да нагласи да је "Млада Босна" била оно што је прогресивно и што је од Европе тражило да буде демократско и уједињено, а да је Аустроугарска била назадна феудална држава. Карајлић истиче да је демократија у Србији те 1914. године била много развијенија него у Аустроугарској, односно да у тој империји демократија није постојала. Аустријски парламент, подсјетио је он, никада није верификовао анексију БиХ, што цара и његовог престолонасљедника није превише интересовало, а то јасно показује колико је аустроугарско друштво било тоталитарно. "Треба поставити питање - да ли би неко ко би убио Хитлера 1940. године у Француској, у Паризу био проглашен за терористу и да ли би се Хитлеру, као жртви атентата, 100 година касније подигао споменик на Јелисејским пољима?", упитао је Карајлић. На константацију да његова породица има индиректне везе са Гаврилом Принципом, Карајлић напомиње да је његов предак прота Милан Билбија крстио Гаврила Принципа. "Од њега је аустроугарска полиција тражила да фалсификује крштеницу, односно да га прогласи пунољетним да би могли да га осуде на смрт. Али, мој прадеда је то одбио, и пошто је одбио, био је мучен и на крају преминуо, да би га прије неку годину Српска православна црква прогласила свецем", навео је Карајлић. Он је подсјетио да је свештеник Граховске парохије Илија Билбија, отац Милана Билбије, исто био прота, те да је водио буну 1878. године у БиХ. Градско вијеће Сарајева усвојило је иницијативу за враћање споменика Францу Фердинанду и његовој супрузи код Латинске ћуприје, некадашњег Принциповог моста, и то на мјесту гдје су Принципове стопе.