САМАРЏИЈА: ПУЦАЊ У СРПСКЕ СВАТОВЕ - ПОЧЕТАК ВИШЕГОДИШЊЕГ СТРАДАЊА СРБА

ПАЛЕ, 28. ФЕБРУАРА /СРНА/ - Пуцањ у српске сватове на Башчаршији 1. марта 1992. године за Србе у Сарајеву био је наговјештај вишегодишњег страдања, прогона и злочина над цивилним становништвом и дан који је затворио врата миру и дијалогу, оцијенила је историчар Свјетлана Самарџија.

Самарџија је рекла Срни да се убиство Николе Гардовића испред Старе православне цркве на Башчаршији и рањавање свештеника Раденка Миковића и након 34 године у српској јавности доживљава као симболични почетак ратних страдања у БиХ. Она је нагласила да је 1. март за Србе симбол нелегалне сецесије, мајоризације и трагичног убиства које је било увод у рат. "Овај напад се у српској колективној свијести доживљава као први пуцањ који је покренуо вишегодишњи ратни сукоб, а умјесто демократског изражавања воље, за српску страну је то био дан који је затворио врата миру и дијалогу", истиче Самарџија. Према њеним ријечима, пуцањ уперен у српске сватове као симбол радости, живота и светости брака, био је знак да је једна страна одабрала пут сукоба умјесто суживота. "Српска црква је, као вјековни ослонац и носилац идентитета, чувар духовности и националности, кроз историју увијек била једини ослонац народу. Као таква, са народом је дијелила мучеништво, састрадавала, па је тако пуцањ у свештеника на Башчаршији и Гардовића, који је носио заставу Српске православне цркве, покушај да се затре вишевјековни православни идентитет у БиХ", истакла је Самарџија. Она оцјењује да је страдање које је почело марта 1992. године било увод у страдање српског народа са лијеве стране Дрине, из којег је васкрсла Република Српска као вјечни завјет, али и опомена на оно што се дешава када Срби забораве своју историју. Самарџија наглашава да зато убиство Николе Гардовића носи застрашујућу поруку, јер увод у рат није био сукоб двије војске, већ напад на духовност, породицу и цивиле. Посебно потресним она оцјењује егзодус више од 120.000 Срба из Сарајева након потписивања Дејтонског мировног споразум када су, како истиче, многи напустили вјековна огњишта, носећи са собом успомене, али и страх од понављања трагедије. "Нажалост, држава саздана на неправди, прегласавању и крви невиних, осуђена је на дубоке унутрашње подјеле које вријеме тешко лијечи", поручила је Самарџија. У дијелу ФБиХ са већинским бошњачким становништвом 1. март се обиљежава као такозвани дан независности БиХ јер је тада одржан нелегални референдум о независности и отцјепљењу БиХ од СФРЈ. Срби у Републици Српској 1. март памте по убиству српског свата у Сарајеву, што је био и окидач за почетак ратних сукоба. Овај трагични датум у Републици Српској се не празнује, већ 21. новембар - дан када је у америчкој ваздухополовној бази "Рајт-Петерсон" код Дејтона парафиран Општи оквирни споразум за мир у БиХ који је обиљежио крај грађанског рата у БиХ.