ДОГОДИЛО СЕ НА ДАНАШЊИ ДАН

БИЈЕЉИНА, 3. МАРТА /СРНА/ - Данас је уторак, 3. март, 62. дан 2026. До краја године има 303 дана.

1652. - Рођен енглески писац Томас Отвеј, чије се стиховане трагедије одликују поетским даром и снажном трагиком, прожетом сентименталношћу у сликању људских емоција. Дјела: "Спасена Венеција", "Сироче", "Дон Карлос". 1703. - Умро енглески физичар Роберт Хук, секретар Краљевског друштва у Лондону, који је усавршио барометар, телескоп и микроскоп и гравитацију небеских тијела и аутор је закона о истезању еластичних тијела /Хуков закон/. 1792. - Умро шкотски архитекта и декоратер Роберт Адам, један од твораца неокласицистичког стила у архитектури. Пројектовао је многе јавне зграде изузетне елеганције, посебно у Лондону, које се одликују карактеристичним ваздушастим и прозрачним стилом, названим његовим именом. 1847. - Рођен амерички филолог шкотског поријекла Александер Грејем Бел, проналазач телефона. Послије студија медицине у Единбургу и Лондону преселио је у САД и посветио се лијечењу глувих. Телефон је патентирао 1876. у Бостону, што му је донијело славу, али и бриге. Патент није био заштићен, па су га многи покрали и тек је 1886. Врховни суд САД пресудио да је он једини власник патента. Богат и славан, потом се потпуно посветио старом послу - лијечењу глувих. 1861. - Манифестом цара Александра Другог Николајевича Романова укинуто кметство у Русији. Више од 47 милиона кметова ослобођено је личне зависности од господара и добило право да тргује, бави се занатима и свим пословима у привреди. 1878. - У Сан Стефану склопљен уговор, диктатом царске Русије Османлијском царству створена Велика Бугарска. Уговором је Русији припала Бесарабија, Србији су одузета и дата Бугарској подручја око Врања, Беле Паланке и Пирота, а Румунија је добила Добруџу. Уговор је изазвао оштра реаговања у Великој Британији, Аустро-Угарској, Њемачкој, Француској и Италији, а и у Русији је било негодовања. На највећи отпор је наишао у Србији, Црној Гори и Грчкоји и измијењен је Берлинским мировним уговором у јулу 1878. Берлински конгрес је одлучио да Бугарску сведе у националне оквире, Србији су враћене одузете територије, а Румунији, Србији и Црној Гори је призната независност. 1886. - Послије тромјесечног рата Србија и Бугарска закључиле Букурештански мир. Непосредан повод рата било је припајање Бугарској Источне Румелије, тек ослобођене од турске власти. Слабије опремљена српска војска је одбијена и послије пораза на Сливници Бугари су заузели Пирот. Рат није донио територијалне промјене, али је знатно ослабио позицију краља Милана Обреновића. Најприје је присиљен да прихвати либерално-демократски устав, а 1889. да абдицира у корист сина Александра. 1918. - У Брест-Литовску у Првом свјетском рату потписан мировни уговор Централних сила и Совјетске Русије. Русија је морала да прихвати тешке територијалне уступке и плати ратну одштету Њемачкој од шест милиона златних марака, али су крајем 1918. поништене клаузуле тог силом наметнутог мира. 1924. - Настављајући реформе у Турској, Кемал Ататурк забранио калифат и протјерао из земље калифа и његову породицу. 1931. - Пјесма "Застава посута звијездама" проглашена химном САД. 1944. - Амерички ратни авиони први пут у Другом свјетском рату појавили се изнад Берлина. 1974. - У до тада највећој несрећи у историји цивилног ваздухопловства погинуло свих 346 људи у турском путничком авиону "ДЦ-10", који се срушио близу Париза. 1980. - Вођа партије ЏАПУ Роберт Мугабе убједљиво добио прве слободне изборе у Родезији, касније названој Зимбабве, и убрзо формирао прву већинску црначку владу. 1980. - Француски предсједник Валери Жискар д`Естен у разговору с државницима арапских земаља Персијског залива први пут у званичној форми признао палестинском народу право на самоопредјељење. 1987. - Умро амерички позоришни и филмски глумац Дени Кеј, сјајан комичар, који се ангажовао и у УНИЦЕФ-у, агенцији УН за помоћ дјеци. Филмови: "Чудо од човјека", "Момак из Бруклина", "Пјесма се родила", "Тајни живот Волтера Митија", "Ревизор", "Луди подвиг". 1988. - Умро мексички виолиниста, поријеклом пољски Јеврејин, Хенрик Шеринг, један од највећих мајстора виолине свих времена, који је темељито продубио класичан и савремени репертоар изванредном техником и стилском културом. Емигрирао је кад је нацистичка Њемачка 1939. напала Пољску и до 1945. у Лондону је био официр за везу пољске избјегличке владе и преводилац премијера, генерала Владислава Сикорског. Професор Музичког факултета у Мексику је постао 1945. а од 1953. је као амбасадор добре воље мексичке владе приређивао концерте који су одушевљавали публику широм свијета. 1991. - Умро енглески атомски физичар и математичар Вилијам Џорџ Пени, отац британске атомске бомбе. Под његовом контролом је изведена прва проба британског атомског оружја 1952. на острвима Монте Бело у западној Аустралији. 1991. - Летонија и Естонија постале независне државе. 1993. - Умро амерички вирусолог, поријеклом пољски Јеврејин, Алберт Брус Сејбин, проналазач вакцине против полиомиелитиса /заразна дјечија парализа/. Тзв. Сејбинова вакцина, справљена од ослабјелих вируса, први пут је масовно примијењена у СССР-у. Био је професор Медицинског колеџа Универзитета у Синсинатију /САД/, потом предсједник Вајџмановог института у Израелу. 1996. - Арапски исламски терориста-самоубица у аутобусу у центру главног града Израела Јерусалиму усмртио 18 и ранио десет људи. 1996. - У Шпанији конзервативна Народна партија Хосеа Марије Аснара добила парламентарне изборе, окончавши 13-годишњу владавину социјалистичког премијера Фелипеа Гонсалеса. 1997. - Путнички воз у пакистанској провинцији Пенџаб у пуној брзини слетио са шина. Том приликом погинуло најмање 125 људи. 2002. Грађани Швајцарске изјаснили се на референдуму о уласку Швајцарске у Уједињене нације. 2003. - Умро Хорст Бухолц, немачки филмски глумац, један од "седморице величанствених". 2004. - Музеј "Холокауст" из Вашингтона доставио Министарству просвјете Републике Српске микрофилмовану јасеновачку грађу, коју је Влада Српске 2000. године предала том музеју. 2008. - Умро је један од највећих италијанских и свјетских тенора 20. вијека Џузепе ди Стефано, који је наступао у највећим свкетским оперским кућама, укључујући миланску Скалу, њујоршки Метрополитен и бечку и берлинску оперу. Упамћен је и по дуетима са чувеном грчком оперском дивом Маријом Калас. 2010. - Умро српски књижевник, сликар и новинар Момчило Момо Капор. Написао је "И друге приче", "Фолиранти", "Белешке једне Ане", "Провинцијалац", "Ада", "Зое"... Његова дјела превођена су на француски, руски, њемачки, пољски, чешки, бугарски, мађарски, словеначки и шведски језик. 2012. - Присталице врховног вјерског вође ајатолаха Али Хамнеија освојиле су више од 75 одсто гласова на парламентарним изборима у Ирану и убједљиво побиједиле снаге предсједника Махмуда Ахмадинеџада. Државни медији навели су да је на изборе изашло више од 67 одсто од 48 милиона Иранаца са правом гласа. 2023. - Преминуо је Кензабуро Ое, јапански књижевник, добитник Нобелове награде за књижевност 1994. Био је међу најистакнутијим представницима савремене јапанске књижевности, активан у мировним и еколошким покретима.