АЛЕКСАНДЕР ФЛЕМИНГ - TВОРАЦ ПЕНИЦИЛИНА

БИЈЕЉИНА, 10. МАРTА /СРНА/ - Енглески микробиолог Александер Флеминг, који је 1928. године из гљиве пеницилијум нотатум изоловао први антибиотик - пеницилин, умро је 11. марта 1955. године.

Флемингово откриће није кориштено до Другог свјетског рата, када су га британски физиолог и биохемичар Ернст Борис Чејн и аустралијски доктор Хауард Волтер Флори примијенили у лијечењу инфекција. Флеминг је 1945. године са њима подијелио Нобелову награду за медицину. Наводио је да су се сва његова открића догодила случајно. Прво откриће "на путу" ка вакцини - ензим лизозим открио је 1922. године након што је кихнуо у Петријеву шољу у лабораторији, а неколико дана касније примијетио је да је бактерија почела да нестаје. Флемингове лабораторије биле су у нереду што се показало као предност. Када је 1928. године прегледао лабораторију открио је чудну појаву. Пошто је сваки дио експеримента помно прегледао прије бацања, примијетио је колонију гљивица у једној Петријевој шољи у којој се развила бактерија стафилококус ауреус. Када је детаљније проучио колонију примијетио је да је код ћелија бактерија наступила цитолиза /разградња ћелија/. Одмах је схватио значај експеримента, али је откриће у први мах потцијењено. Чак је процијенио да, због неефикасне производње и спорог дјеловања, такав лијек неће бити ефикасан у медицини. Међутим, друга два научника Хауард Валтер Флори и Ернст Борис Чејн усавршили су пеницилин у ефикасну формулу. Tо је довело до масовне производње пеницилина за вријеме Другог свјетског рата. Због овог достигнућа, Флеминг је добио титулу сер, а Нобелову награду због свог залагања у стварању пеницилина, који је спасио милионе живота у Другом свјетском рату.