СРПСКИ НАРОД МОРА ДА ВОДИ РАЧУНА О СВОЈИМ ИСТОРИЈСКИМ ДОГАЂАЈИМА

ИСТОЧНА ИЛИЏА, 10. МАРТА /СРНА/ - Српски народ је пребогат историјским догађајима о којима мора да води рачуна, рекао је наставник историје у Основној школи "Свети Сава" у Источном Новом Сарајеву Миљан Максимовић.

У основним школама на подручју општине Источна Илиџа данас је одржан историјски час поводом 30 година од егзодуса сарајевских Срба Наставник Максимовић је током историјског часа у Основној школи "Петар Петровић Његош" у Источној Илиџи говорио ученицима о животу Срба у предратном Сарајеву, о догађајима током рата и посљедицама које су наступиле након потписивања Дејтонског мировног споразума. Он је истакао да култура сјећања чува успомену на важне догађаје и искуства из прошлости. "Примјер томе су Јевреји који воде рачуна о култури сјећања. Као народ ми смо пребогати историјским догађајима о којима морамо да водимо рачуна, не да бисмо се некоме светили, већ да нам се то више не дешава", изјавио је Максимовић новинарима. Он је навео да је у томе одговорност државе и комплетног друштва и да је важно говорити о овим темама. "Ако смо озбиљан народ, култура сјећања мора да нам буде приоритет", поручио је Максимовић. Шеф кабинета начелника општине Источна Илиџа Дејан Галинац сматра да се о историјским догађајима као што је егзодус сарајевских Срба треба више говорити, па и кроз наставне програме. Подсјетио је да је егзодус почео 1992. када су Срби почели са исељавањем из Сарајева, а завршни је био 1996. године када су подручја општина које су Дејтонским мировним споразумом припале ФБиХ морали да напусте. "Били смо тужни због тога, али с друге стране и радосни јер смо дошли на слободну српску територију, добили смо нашу Републику Српску", навео је Галинац. Историјски час данас је одржан и у Основној школи "Алекса Шантић" у Војковићима и Основној школи "Јован Дучић" у Касиндолу. Масовни егзодус сарајевских Срба званично је почео 17. фебруара 1996. године из српских сарајевских општина које су након потписивања Дејтонског мировног споразума припале ФБиХ и трајао је готово до краја марта. Процјењује се да је 120.000 до 150.000 Срба напустило своје домове у општинама Илиџа, Илијаш, Вогошћа, Хаџићи, Рајловац, Грбавица и Ново Сарајево, а један од најпотреснијих аспеката била је ексхумација и преношење посмртних остатака упокојених на територију Републике Српске.