ДЕКЛАРАЦИЈОМ ИЗ 2015. ПОТВРЂЕНО ДА ЈЕ НДХ ПОЧИНИЛА ГЕНОЦИД НАД СРБИМА, ЈЕВРЕЈИМА И РОМИМА

БАЊАЛУКА, 11. МАРТА /СРНА/ - Народна скупштина Републике Српске закључила је у Декларацији усвојеној 22. октобра 2015. године да су злочини усташа над Србима, Јеврејима и Ромима током Другог свјетског рата у Независној Држави Хрватској /НДХ/смишљен и планиран геноцид.

У Декларацији се истиче да је НДХ била једина земља током Другог свјетског рата у којој су постојали концентрациони логори за истребљење дјеце, а у којима је према непотпуним истраживањима страдало 42.791 српско дијете, 5.737 ромске дјеце и 3.710 јеврејске дјеце. "Злочин геноцида у НДХ по својим размјерама раван је Холокаусту који је нацистичка Њемачка извршила над Јеврејима", наводи се у Декларацији. СРНА преноси у цијелости Декларацију о геноциду НДХ над Србима, Јеврејима и Ромима током Другог свјетског рата, коју је Народна скупштина Републике Српске усвојила 22. октобра 29015. године: Полазећи од чињенице да се у данашњој Републици Хрватској намјерно и систематски затире сјећање на геноцид који су власти Независне Државе Хрватске, која је укључивала и подручје данашње БиХ, посебно муслимане прозване "цвијећем хрватског народа", те дио Срема који је данас у саставу Србије, током Другог свјетског рата починиле над Србима, Јеврејима и Ромима; Имајући у виду да се у хрватским јавним гласилима и квазиисториографским радовима не само прећуткују него и радикално умањују жртве овог геноцида, нарочито у Јасеновцу, и њихов број своди на 40.000 убијених Срба, Јевреја и Рома, као што је то, у својству историчара, чинио и први предсједник Хрватске Фрањо Туђман; Имајући на уму да се усташе као починиоци геноцида у Хрватској, укључујући и Анту Павелића, данас у Хрватској од стране веома утицајних и веома пристрасних фактора, представљају као борци за национално ослобођење и независну Хрватску на темељу такозваног историјског и државног права хрватског народа; Будући да историјски доказан геноцид над српским, јеврејским и ромским народом никада није био предмет примјерене политичке осуде ни у Титовој комунистичкој Југославији ни у данашњој Хрватској и да хрватски народ никада није прихватио одговорност за геноцид који је у његово име почињен, како је то иначе учинио њемачки народ за Холокауст који су у његово име учинили нацисти, а да ни Римокатоличка црква није осудила злочине геноцида у НДХ као што је осудила злочине на другим европским стратиштима у Другом свјетском рату и извинила се због учешћа неких њених представника у њима; Будући да власти Народне, односно Социјалистичке Републике Хрватске, као федералне јединице у оквиру ФНРЈ односно СФРЈ, и данашње Хрватске, као независне државе, никада нису понудиле обештећење жртвама геноцида и њиховим потомцима; Будући да стратишта на којима су жртве овог геноцида биле мучене, масакриране и убијане и масовне гробнице у које су бацане и без дужног поштовања и примјереног обреда покопане, до данас нису на ваљан начин обиљежени и заштићени; Будући да су Анте Павелић и многи његови доглавници по окончању рата побјегли из Независне Државе Хрватске, користећи тзв. пацовске канале, користећи помоћ појединих ватиканских клирика и прелата, те да многима од њих није суђено у земљи, што би хрватски народ довело до признања непојмљивих злочина почињених у његово име и моралног просвјетљења и прочишћења; Имајући све то на уму Народна скупштина Републике Српске закључује: Да су злочини усташа над Србима, Јеврејима и Ромима током Другог свјетског рата у Независној држави Хрватској смишљен и планиран геноцид, онакав какав је дефинисан Конвенцијом о спречавању и кажњавању геноцида, усвојеном од Генералне скупштине Уједињених нација 9. децембра 1948. године; Да је приликом провођења овог геноцида само у јасеновачком систему хрватских концентрационих логора за истребљење Срба, Јевреја и Рома и неистомишљеника мучено, пљачкано, силовано и потом убијано од стране Независне Државе Хрватске: 700.000 Срба, 23.000 Јевреја и 80.000 Рома, једино због тога што су припадали другом народу, вјери или раси; Да је Незвисна Држава Хрватска била једина земља током Другог свјетског рата у којој су постојали концентрациони логори за истребљење дјеце у Старој Градишци, Јасеновцу, Уштици, Јабланцу, Јастребарском, Ријеци код Јастребарског, Горњој Ријеци код Крижеваца и Лобограду и да је у њима према непотпуним истраживањима страдало 42.791 српско дијете, 5.737 ромске дјеце и 3710 јеврејске дјеце; Да је злочин геноцида у Независној Држави Хрватској по својим размјерама раван Холокаусту који је нацистичка Њемачка извршила над Јеврејима; Да је током провођења овог геноцида велики број Срба био принуђен да, зарад спаса голог живота, промјени свој национални и духовно-историјски идентитет и да се одрекне своје православне вјере и под присилом и смртном пријетњом прихвати католицизам; Полазећи од ових закључака Народна скупштина Републике Српске захтијева: Да Република Хрватска, као држава хрватског народа, одлуком својих највиших органа, прихвати историјску и сваку другу одговорност за геноцид Независне Државе Хрватске над Србима, Јеврејима и Ромима током Другог свјетског рата; Да се на достојан начин обиљеже и обезбиједе сва мјеста злочина и чува успомена на његове многобројне жртве; Да се у цјелини сачува и одржава, као споменик жртвама, јасеновачки комплекс концентрационих логора за истребљење Срба, Јевреја и Рома; Да се утврди и спроведе програм заштите и уређења Спомен-подручја Доња Градина; Да се у Хрватској, БиХ и Републици Србији одреди исти дан у знак сјећања на жртве геноцида у Независној Држави Хрватској - Србе, Јевреје и Роме; Да се утврди и у разумном року исплати правична одштета жртвама овог геноцида и њиховим потомцима од стране Републике Хрватске. Народна скупштина Републике Српске очекује да међународна јавност, посебно државе антифашистичке коалиције Другог свјетског рата, подрже ову декларацију о геноциду Независне Државе Хрватске, како би она, након седамдесет година чекања, угледала свјетлост дана. Ова декларација ступа на снагу даном доношења, а објавиће се у "Службеном гласнику Републике Српске".