КОЛЕВ: ТАМНА СТРАНА ВЈЕШТАЧКЕ ИНТЕЛИГЕНЦИЈЕ - САВРЕМЕНИ РАТОВИ

БЕОГРАД, 13. МАРТА /СРНА/ - Професор геополитике Драган Колев изјавио је за Срну да се рат тренутно води на 23 тачке у свијету, али да је фокус свјетске јавности на сукобу у Украјини и на Блиском истоку, јер су на њима највише ангажовани потенцијали великих глобалних сила, а управо на овим примјерима утврдило се да вјештачка интелигенција има страховиту моћ и примјену.

"Као и свака друга моћ у ратовима, алгоритам који има могућност да обрађује огроман број информација за кратко вријеме и да брзо нуди рјешење је у функцији војне моћи, односно рата, и то је она друга тамна страна вјештачке интелигенције", рекао је он. Колев је рекао да је цијела суштина у томе да примјена вјештачке интелигенције у ратовима није законски регулисана, те да ће то бити максимално злоупотребљавано и у будућности. "Савремени ратови показују да нема никакве етике, ни поштовања права. Међународно и јавно право одавно није предмет поштовања, него се поштује моћ, тако да ће у том контексту вјештачка интелигенција бити примјењивана у доношењу кључних одлука на тактичком, оперативном и стратешком нивоу", рекао је Колев. Он је указао да је Европа покушала да законски дефинише употребу вјештачке интелигенције, али да је превагнула сила. Колев је навео да ће вјештачка интелигенција бити уграђивана у готово сва оруђа и оружја која се користе у рату, било да су офанзивног или дефанзивног карактера. "Она ће сама бирати циљеве, бирати вријеме активирања, сама одлучивати на бојном пољу", указао је Колев. Он је нагласио да је вјештачка интелигенција у савременим ратовима постала саставни дио хибридних ратова. "Нашла је примјену у савременим ратовима који су постали врло сложени и тотални па и у дигиталном облику, почев од медијског, психолошког, когнитивног рата, неуро-рата, пропаганде, до навођења и самонавођења ракета, дронова, беспилотних летјелица свих врста", рекао је он. Колев је навео да је тешко рећи ко је отишао најдаље у примјени алгоритма у војне сврхе, али да је по неким анализама то Индија и скренуо пажњу да борба за ту врсту превласти значи и борбу за ријетке минерале који се уграђују у та војна средства, као што су чипови. "Без тих ријетких метала се не могу водити савремена ратна дејства. То није позадина, ово је саставни дио тог ратовања у ком се све више искључује човјек, а уводе дронови и роботизација", каже Колев. Према његовим ријечима, то не значи да ће бити мање људских жртава, већ је управо супротно. "Савремени ратови носе са собом велики број жртава, од којих јако много цивилних жртава, које су некада биле називане колатерална штета. Дакле, у тим сукобима имате три пута више шанси да преживите као војник него као цивил", рекао је Колев. Он је указао да је историја ратова показала да ће онај ко има неку моћ употријебити сва средства за освајање простора, доминацију, ширење своје територије, хегемоније и све што му доноси добит, а да тренутно још нису дефинисани критеријуми да ли је сукоб који букти добио димензије свјетског. Када је ријеч о ситуацији на Балкану, у Србији и Републици Српској, Колев је навео да ће, ако имају довољно памети и сазнања, да направе стратегију како да избјегну конфликт у вријеме глобалног сукоба. "Информационе технологије су повезале и вријеме и простор тако да се информације добијају врло брзо. Треба их селектовати, не узимати здраво за готово и остати по страни и неутралан", истакао је Колев.