КОЈИЋ: САРАЈЕВСКИ СРБИ ПОДНИЈЕЛИ НАЈВЕЋУ ЖРТВУ

ПАЛЕ, 16. МАРТА /СРНА/ - Начелник општине Пале Дејан Којић изјавио је Срни да су мартовски дани опомена свима да се рат никада и никоме не понови, али и подсјећање да је најмање 150.000 сарајевских Срба напустило своја огњишта у граду који су вијековима градили и уздизали како би живјели на територији Републике Српске.

Којић, који је током протеклог Одбрамбено–отаџбинског рата два пута са породицом напуштао своје огњиште у Сарајеву, присјетио се прољећа 1992. године када је у сарајевском насељу Пофалићи почело прво етничко чишћење у протеклом рату и када је као осамнаестогодишњак морао да крене на пут без повратка. "Први мој егзодус десио се 15. маја 1992. године, када сам са мајком и сестром пјешке прешао преко брда Жуч и отишли смо код дједа у село Небочај у Вогошћи. Тада смо знали гдје идемо и шта ће нас дочекати, знали смо да ћемо сигурно имати кору хљеба и кров над главом", навео је Којић. Други егзодус, како је рекао, преживио је када и сви Срби Сарајева, у марту 1996. године, када су заувијек напустили Вогошћу и свој град. Он је испричао да су се тада привремено стационирали код породице Бјелак на Хан Пијеску, која им је уступила стару кућу, а послије тога су дошли на Пале и започели нови живот. Којић је подсјетио да је за Републику Српску живот дало око 4.200 бораца Сарајевско–романијске регије, а око 3.500 их је рањено. "Не умањујући ничије заслуге, морамо истаћи историјску чињеницу да су припадници Војске Републике Српске и Министарства унутрашњих послова Српске са простора Сарајевско–романијске регије претрпјели најжешће губитке да би донијели слободу свим Србима са лијеве стране Дрине", рекао је Којић. Масовни егзодус сарајевских Срба званично је почео 17. фебруара 1996. године из српских сарајевских општина које су након потписивања Дејтонског мировног споразума припале Федерацији БиХ и трајао је готово до краја марта. Процјењује се да је 120.000 до 150.000 Срба напустило своје домове у општинама Илиџа, Илијаш, Вогошћа, Хаџићи, Рајловац, Грбавица и Ново Сарајево, а један од најпотреснијих аспеката била је ексхумација и преношење посмртних остатака упокојених на територију Републике Српске.