СТАМАТОВИЋ: СВЕ ЈЕ НАШЕ У ТОМ САРАЈЕВУ СТАРИЈЕ ОД ВАШЕГА

ИСТОЧНО НОВО САРАЈЕВО, 16. МАРТА /СРНА/ - Доцент на Филозофском факултету Универзитета Црне Горе Александар Стаматовић поручио је вечерас политичком Сарајеву "све је наше у том Сарајеву старије од вашега" и црква на врх Башчаршије, и стећци, и ћирилица и Просвјета.

Стаматовић је појаснио да је црква на врх Башчаршије, чији су темељи зидани у доба светих краљева и царева, од Немањића. "Старија је од ваших богомоља. Старији су наши стећци, старија је наша ћирилица коју сте преименовали преко својих аустроугарских историчара у босанчицу, старија је наша прича о европејском Сарајеву, а сви сад хоће у Европу", истакао је Стаматовић на духовној академији поводом 30 година од егзодуса сарајевских Срба. Српска чаршија, нагласио је, први је ембрион европског Сарајева, наводећи да је то грађено српским капиталом, прво позориште у Деспића кући је резултат Срба, није оно дошло из Стамбола.  "Наша је `Просвјета` старија од вашега `Гајрета`, Сафет бег Башагић преписивао је од одреднице из `Просвјете` да би формирао `Гајрет`. Први хотел је подигнут 1882. српским капиталом породице Јафтановић. То је Европа у Сарајеву коју су донијели Срби", подсјетио је Стаматовић.  У обраћању је указао да има једна држава што је нигдје на свијету нема, народски речено "чардак ни на небу, ни на земљи, путник ни на пут, ни на до". "Она држава у којој половина народа не жели да живи у тој држави. Историја је неумољива - послије 35 година исте су дилеме као 1992. године", рекао је Стаматовић.   Истакао је да се као дијете Сарајева ту не осјећа као гост, него као домаћин јер је један од хиљада дјеце поријеклом из Црне Горе које су прво сунце свога живота угледали изнад питоме долине Миљацке у Сарајеву.   "Није Његошева Црна Гора умрла. Није своја морна крила саломила. Турци, Латини, Аустроугари, а у овом савременом добу и Дукљани и Монтенегрини зло сјеме рода су нашега. Црна Гора је с вама увијек била", рекао је овај историчар. Позивајући се на статистику, као сурову дисциплину историје, навео је да је 1991. по попису становништва у Сарајеву живјело 157.000 Срба плус 30.000 Југословена. "Ако рачунамо и синдром српског југословенства то је било двије трећине Срба. Три општине романијске регије своде тај број на 200.000 људи. Из Сарајева је почетком рата и током рата изашло око 2.000 врсних српских интелектуалаца - академика, професора факултета, љекара специјалиста, адвоката", напоменуо је Стаматовић. Оцијенио је да се десио својеврсни културоцид Сарајева, јер је толико паметних глава изашло из овог града.  "Као историчар ту политику `политичког Сарајева` на народски израз сводим, то је политика паша, ага и бегова који су морили српски народ у БиХ, који су га чизмом газили, који су га сабљом сјекли", нагласио је овај историчар.   Подсјетио је да је више од 4.000 људи страдало у разним логорима и стратиштима почевши од Казана до Силоса.  "Политичко Сарајево свешћу на популистички појам идентификације - потомци паша, ага и бегова питају што сте излазили из Сарајева. Зар послије Казана, Силоса, 200 логора и стратишта да останемо опет под вашом чизмом, сабљом или пушком", упитао је он.   Истакао је да је сарајевско ратиште створило Републику Српску, да је храбри и мученички Сарајевско-романијски корпус имао 15.000 до 18.000 ратника у општој мобилизацији, да се храбро држао наспрам 40.000 муслиманских ратника и `светих алахових` ратника из Ирана и одакле не који су дошли на ове просторе. Напоменуо је да је тај корпус одржао шест општина које су Дејтоном отете и да је питање побједника и пораженог у историји врло релативно.   "Потомцима ага, паша, бегова, изетбега, гавранкапетана, звиздића поручујемо да опет шетамо улицама Сарајева, опет је наш осмјех ту. На пушкомет од вас направљен је нови град Српско Сарајево, Источно Сарајево пун младог народа, паркова, обданишта, школа, нисте нас побиједили", рекао је Стаматовић. Напоменуо је да "нас је побиједио Дејтон, али да спирала историје опет овдје се враћа"- Оцијенио је да су нам уске границе на Дрини, уске на Шћепан Пољу, на Илијином Брду, на Мојдежу и да Срби имају људско и Божије право да живи у истој држави.