ПРЕМИЈЕРНО ПРИКАЗАН ФИЛМ "ИСХОД" О ЕГЗОДУСУ САРАЈЕВСКИХ СРБА

БАЊАЛУКА, 17. МАРТА /СРНА/ - У Бањалуци је вечерас одржана премијера документарног филма "Исход" о масовном егзодусу више од 150.000 сарајевских Срба, који су били приморани да напусте своје домове након потписивања Дејтонског мировног споразума.

Предсједник СНСД-а Милорад Додик истакао је да су сарајевски Срби били заједница на изузетно високом нивоу образовања, једна од најобразованијих и најстручнијих српских заједница у БиХ и да је због тога то није само губитак кућа и станова већ и губитак културног, интелектуалног и образовног потенцијала. Он сматра да је веома важно снимати филмове о страдању јер би се, у супротном, српском народу могле поновити такве трагедије. У обраћању публици прије премијере Додик је навео да је ријеч о дјелу које се бави темом која је дуго остајала по страни и којом се није много бавило, иако је од изузетног значаја за Србе у цјелини. Указао је да је страдање Срба континуирано, а да је посебно изражено у Сарајеву, које је напустила прва етапа српског становништва већ на почетку рата, остављајући иза себе значајан капитал. Страдање сарајевских Срба, истакао је Додик, као и егзодус који се десио на крају рата, резултат је сложених околности. Навео је да је око 18.000 Срба на том простору било суочено са много већим бројем муслимана у Сарајеву, да је то био стратешки важан простор и борба која се морала водити. "Било је јасно да би продор из Сарајева према Палама и даље могао озбиљно угрозити саму могућност формирања и опстанка Републике Српске. Када се посматра стратешки, уколико би се отворио коридор према Зеници и Тузли, питање је да ли би уопште дошло до преговора или би се наставило са покушајима да се Република Српска елиминише. Због тога је важно да се ова тема страдања Срба истражује и представи јавности", нагласио је Додик. Додик је оцијенио да су догађаји на овим просторима били дио ширих процеса, да санкције и притисци које је српски народ трпио деведесетих година показују да су ови простори били укључени у веће геополитичке токове. "Данас се слични обрасци могу препознати у односима према Русији. Покушаји сатанизације појединих политичких лидера, од Слободана Милошевића до Владимира Путина, дио су ширег наратива у међународним односима", закључио је Додик. Филм је дјело новинара и шефа бироа Руске државне телевизијске и радио компаније на Балкану Дарје Григорове, а припремила га је телевизија "Русија 24". Додик је захвалио Григоровој на труду и љубави који је, снимајући филм, показала према српском народу. Григорова је новинарима рекла да је била веома изненађена када је сазнала шта се десило са сарајевским Србима након потписивања Дејтонског мировног споразума, да је око 150.000 људи морало да напусти своје домове. "Ту велику људску трагедију хтјела сам да прикажем нашим гледаоцима у Русији јер је ријеч о искуству које је сада битно и за нас. Истражујући, сазнала сам колико је западни свијет неистинито извјештавао са ових подручја и то сам имала потребу да људи виде", навела је Григорова. Она је напоменула да у филму приказано 16 интервјуа, личне приче свједока и учесника тих догађаја, архивска грађа и интервјуи са политичарима, правницима, војним лицима и очевицима. Виши савјетник Руског дома, историчар Георгиј Енгелхардт, који је дао стручну подршку пројекту, изјавио је новинарима да је филм већ емитован на националној фреквенцији у Русији да би се руски народ упознао са историјом Срба у Републици Српској. "Намјера нам је била да се Руси упознају са једним од најтежих историјских догађаја српског народа, егзодусом сарајевских Срба и дешавања у рату 90-тих година. Суштинска порука филма је да је цијена која је плаћена људским судбинама, била страшна", оцијенио је Енгелхардт и додао да је то била цијена мира. Међу саговорницима у филму су лидер Републике Српске Милорад Додик, филмски редитељ Емир Кустурица, бивши потпредсједник Владе Савезне Републике Југославије и учесник преговора у Дејтону Никола Шаиновић. Посебна пажња посвећена је томе како се догађаји из деведесетих година на Балкану данас доживљавају у контексту савремених геополитичких процеса. Учесници филма повлаче паралеле између распада Југославије и актуелних догађаја у свијету, разматрајући улогу Запада, међународних институција и механизама притиска у великим међународним конфликтима. Филм покреће питања о томе како су одлуке донијете за столом међународних преговора утицале на судбине стотина хиљада људи.