ПРЕВЕНЦИЈА СМАЊУЈЕ РИЗИК ОД БОЛЕСТИ СРЦА

БАЊАЛУКА, 25. МАРТА /СРНА/ - Превенција је најбољи начин да се спријечи ризик од кардиоваскуларне болести и на томе треба још више радити, истакнуто је на научном скупу "Нови погледи у превенцији, дијагностици и третману кардиоваскуларних болести" у Бањалуци.

Потпредсједник Академије наука и умјетности Републике Српске /АНУРС/ Душко Вулић изјавио је да је веома добро да се у оквиру домова здравља у Српској покрећу центри за превенцију и промоцију здравља, наводећи да је у посљедњих 25 година смањена смртност од кардиоваскуларних болести за 15 одсто. Он је нагласио да је потребно што прије откривати факторе ризика, међу којима су повишени крвни притисак и шећер, те их држати под контролом. Вулић је навео да је пушење кључни фактор ризика, а потом физичка неактивност, те указао на податак да је у свијету 60 одсто људи неактивно. "Редовном физичком активношћу, односно 30 минута дневно, смањује се ризик од оболијевања за трећину. Потребно је регулисати и режим исхране и веома је важно промовисати медитертански начин исхране јер то утиче и на смањење тјелесне тежине", рекао је Вулић. Најстарији члан Српске академије наука и уметности /САНУ/, деведесетседмогодишњи Владимир Кањух, рекао је да се у развоју медицинских факултета не обраћа довољна пажња превентиви. "Дивимо се виртоузима-хирурзима који обављају врхунске операције, а бављење превентивом сматрамо медицином нижег реда, што је погрешно. Морамо се оријентисати на примарну здравствену заштиту која је јефтинија, а даје далеко веће резултате", навео је Кањух. Инострани члан АНУРС Милован Бојић истакао је да је, према извјештају београдског Института за јавно здравље "Др Милан Јовановић Батут" из 2019. године, у Србији од болести срца и крвних судова преминуло 56.305 људи, односно 149 до 153 годишње. "У кардиоваскуларном институту `Дедиње` је због тога формиран Центар за превенцију кардиоваскуларних обољења који постиже фантастичне резултате", додао је Бојић. Он је нагласио да се треба клонити лоших навика и тако будемо сами своји доктори који ће елиминисати факторе ризика. "Некада је 54 одсто људи умирало од кардиоваскуларних болести, а сада је тај проценат, захваљујући превенцији, спуштен на 45 до 46 одсто, али је то и даље високо", упозорио је Бојић. Предсједник Српског лекарског друштва Милан Недељковић рекао је да се сарадња кардиолога с обје стране Дрине одвија годинама. "Наша сарадња се наставља васпитавањем нових нарташтаја кардиолога у Фочи, у Добоју, Приједору, Бијељини. У Српској има шта да се научи", изјавио је Недељковић, који је и новоименовани члан Одбора за кардиоваскуларну патологију Одјељења медицинских наука АНУРС. Научни скуп су организовали Одбор за кардиоваскуларну патологију Одјељења медицинских наука АНУРС и Одбор за кардиоваскуларну патологију САНУ, у сарадњи са Медицинским факултетом Универзитета у Бањалуци. Почетак Скупа посвећен је сјећању на академика Дренку Шећеров Зечевић, која је била предсједник Одбора за кардиоваскуларну патологију АНУРС од 2005, а инострани члан Одбора за кардиоваскуларну патологију САНУ од 2006. године, па до смрти 22. јуна 2024. године.