СВЈЕДОЧАНСТВО САШЕ МИЛОШЕВИЋА, КОЈИ ЈЕ ИЗГУБИО ОЦА И ДВА БРАТА У ЈЕДНОМ ДАНУ

БАЊАЛУКА, 26. МАРТА /СРНА/ - Меморијални центар Републике Српске објавио је данас, поводом 34 године од масакра над српским цивилима у Сијековцу, свједочење Саше Милошевића, који је изгубио оца и два брата.

Он је изгубио оца Луку /1943/ и браћу Жељка /1968/ и Драгана Милошевића /1974/. Из Меморијалног центра су навели да си хрватско-муслиманске формације заробиле Милошевића и његову мајку, преживјевши тешка искуства која су заувијек обиљежила његов живот. Милошевић је испричао да је 26. марта, 1992. године био сам у породичној кући у којој је живио са оцем, мајком и два брата, а да је око 17.00 часова започео напад на село, који су извели припадници хрватске војске, муслиманске војске и комшије. "Чули смо на разглас, повикали су да изађемо и да се предамо", рекао је Милошевић, наводећи да нису знали шта се дешава и да су он, мајка и тада осамнаестогодишњи брата прешли преко пута како би се сакрили у подрум код породице Зечевић. Према његовим ријечима, када су дошли у подрум, затекли су око десетак комшија, а за неких двадесетак минута, створило се пуно људи и војска, која је носила ознаке "ЗНГ" и "ХОС". "Кад су ушли у подрум гдје смо се сакрили, почели су нас псовати и галамити. Наредили су нам да у колони по један изађемо из подрума према путу. Ударали су нас кундацима, ногама... Мајка је држала мене испод руке и брата", свједочи Милошевић. Он је навео да им је након пар метара пришао један од војника, који је његовом брату наредио да легне. Њихова мајка је покушала да од војника отме сина, али он то није дозволио и ударио га је. "Брат пада на земљу, да би га тада ударио ногом, чизмом иза врата. Тако је ту остао лежећи. Мајка је покушавала да га подигне да кренемо даље, али није могао, био је у несвијести. Ја сам био ту уз мајку стално", испричао је Милошевић. Он свједочи да су Срби који су преживјели масакр одведени у центар Сијековца у такозвани кризни штаб гдје су их испитивали, а једно од питања било је и зашто се нису предали? "У току те ноћи још нисмо били свјесни шта се десило, били смо испрепадани. Неко од тих муслимана или Хрвата нас је распоредио у двије куће да се сакријемо од тих џелата. Да то није било, они би нас, највјероватније, све побили. Посакривали су нас петнаестак, подијелили у двије групе и ту смо преноћили читаву ноћ у страху. Долазили су и тражили су нас", сјећа се Милошевић. Он је додао да су након свега тога, он и мајка остали сами, те да су се борили како знају и умију, док она 2022. године није доживјела мождани удар и преминула. Из Меморијалног центра су навели да је масакр у Сијековцу први масовни злочин над српским цивилима у Посавини током рата у БиХ. У том селу, у тадашњој општини Босански Брод, 26. марта 1992. године, хрватске снаге, уз учешће дијела муслиманских јединица, извршиле су напад у којем је на свиреп начин убијено девет српских цивила у њиховим кућама и двориштим. У оквиру исте, унапријед планиране акције, село је опљачкано, а запаљено је више од 50 српских кућа. Преостало становништво било је изложено противправном затварању, као и физичком и психичком злостављању. Ови догађаји били су дио ширег процеса етничког чишћења српског становништва са подручја Посавине. "Током 1992. године убијено је још 10 мјештана српске националности из Сијековца, који су претходно били затварани и злостављани. Непосредно прије ових догађаја, у ноћи између 24. и 25. марта, у Босанском Броду убијена су три српска цивила", навели су из Меморијалног центра. Подсјетили су да је подручје Посавине, све до пробоја Коридора, било обиљежено бројним злочинима над српским цивилима, укључујући мучења, злостављања и убиства. Из Меморијалног центра Републике Српске позивају све који су изгубили чланове породице или су преживјели страдања да подијеле свједочења, како би сјећање на жртве било трајно сачувано. Сви који желе да свједоче могу да контактирају Меноријални центар путем имејл адресе /komunikacija@mcrs.vladars.rs/ или телефоном, позивом на 051/222-999.