ЗА СТУДЕНТЕ ОРКЕСТАР ХАРМОНИКА ЗАХТЈЕВАН ПРЕДМЕТ, АЛИ И ПОСЕБНО ИСКУСТВО

ИСТОЧНО САРАЈЕВО, 29. МАРТА /СРНА/ - Студент четврте године Музичке академије Универзитета у Источном Сарајеву Балша Кајевић истиче да га хармоника као инструмент фасцинира због своје изражајности и могућности извођења различитих музичких стилова.

"Љубав према хармоници се десила јако давно, са мојих пет година. Отац је дуго свирао хармонику и ту љубав сам наслиједио од њега", изјавио је Кајевић за Срну. Кајевић, родим из Чајнича, у Источном Сарајеву је завршио Средњу музичку школу, а након тога и уписао Музичку академију. За рад у Орекстру хармоника, Кајевић каже да је најтеже на почетку прочитати све композиције, док се не увјежбају, а када дође вријеме за наступ, онда је важно показати велику одговорност. "Има нас по неколико у штиму и да не би неко погријешио, морамо сви бити тачни као један. До Академије нисам се сусретао са оркестром хармоника, тек када сам овдје постао члан. Од наступа и концерата посебно бих издвојио наш фестивал - `Акоредон арт`", навео је Кајевић. Описијући Оркестар хармоника, Кајевић истиче да га карактерише лијеп звук и добре композиције. "Професор /Дражан Косорић/ још бољи, преноси нам знање. Нема се шта изгубити избором Музичке академије и овог оркестра", истиче Кајевић. Студент треће године Музичке академије Ајдин Муфтић, родом из Бихаћа, каже да хармонику свира од осме године. Он је завршио основну и средњу музичку школу, након чега је уписао Музичку академију. Први сусрет са Оркестром хармоника је имао када је био трећи разред средње школе на такмичењу "Акоредон арт" који организује Музичка академија Универзитета у Источном Сарајеву. "Тада сам имао прилику да на концерту слушам тај велелепни звук и масовност хармоникашког оркестра. Био сам одушевљен. Осим тога што сам желио да студирам хармонику, потајно је ту била и жеља да будем дио оркестра", изјавио је Муфтић за Срну. Он наводи да је оркестар веома захтјеван предмет, изискује вјежбање и сталну концентрацију током пробе која траје по два сата. "Веома је битно да сви чланови оркестра дођу спремни. То је можда већа одговорност према заједници, заједничком музицирању, јер ако нисам навјежбао, не односи се само на мене, него и на све моје колеге. Када соло свирамо, нема те одговорности према осталима. Имаш одговорност према себи и утичеш само на своје свирање и реакција публике је само за тебе", каже Муфтић. Он додаје да је професор Косорић покретачка енергија Оркестра и да је његов избор програма захтјеван. "Не свирамо неке лагане композиције, то су синфонијска дјела која ћете јако ријетко чути да неки оркестар хармоника у свијету свира, али професор има снаге, воље, жеље, а прије свега, компетенције да нас води ка том путу и да свирамо класичну музику једног високог нивоа", истакао је Муфтић. Кристина Живанић, родом из Шапца, изјавила је за Срну да је љубав према хармоници наслиједила од мајке. "Дошла сам на пријемни у основну школу где сам изабрала да ћу свирати инструмент хармонику и тако је кренула да се развија та љубав", прича Живанићева, која је четврта година Музичке академије. Она истиче да је студирање на Музичкој академији за њу прелијепо и посебно искуство, које захтијева доста труда, рада и свакодневног вјежбања. "Што се тиче Оркестра хармоника, то је такође прелепо искуство, јер ту смо некако сви у групи и лакше је када знамо да имамо наступ као заједница, него соло", каже Живанићева и додаје да се на Академији први пут сусрела са оркестром хармоника. Студент треће године Џенис Гадара из Мостара свира хармонику од осме године, а за Срну наводи да је још од основне музичке школе у континуитету имао прилику да се сусреће са звуком Оркестра хармоника Музичке академије Универзитета у Источном Сарајеву, што га је одушевило. "Као студент треће године Музичке академије члан сам овог оркестра који је уједно и обавезан предмет на Смјеру за хармонику. Наш уважени професор Косорић, сада већ свјетски признат композитор за хармонику, аранжира за једнородни оркестар и успјева да дочара симфонијски звук на што смо сви ми, изузетно поносни", навео је Гадара. Он наводи да је пресељење Музичке академије у нову зграду омогућило боље услове за рад, како професора, тако и студената. "Оно што публика види као коначан резултат и нешто што заиста звучи фамозно, очаравајуће, иза тога се увијек крије огроман рад. Иза тог рада стоје пробе оркестра, а с друге стране и наш индивидуални свакодневни рад", истакао је Гадaра. Репортажа о Оркестру хармоника Музичке академије Универзитета у Источном Сарајеву је доступна на Срнином каналу на "Јутјубу".