ДОГОДИЛО СЕ НА ДАНАШЊИ ДАН

БИЈЕЉИНА, 3. АПРИЛА /СРНА/ - Данас је петак, 3. април, 93. дан 2026. До краја године има 272 дана.

1367. - Рођен енглески краљ Хенри Болингброк, познат као Хенри Четврти, оснивач Ланкастерске династије. Пријесто је приграбио 1399, збацивши брата од стрица Ричарда Другог, који је 1400. под мистериозним околностима умро у заточеништву у замку Понтефракт. Током владавине до смрти 1413, угушио је јаке побуне Велшана и Ричардових присталица, али је цијена тих ратова било тешко опорезивање поданика и исцрпљујућа борба с парламентом за контролу краљевске благајне. Посљедње године владавине обиљежила је његова тешка болест и оштре фракцијске борбе у врху власти. 1512. - Турски султан Бајазит Други абдицирао у корист сина Селима Првог. 1682. - Умро шпански сликар Бартоломео Естебан Муриљо, који је највише сликао религиозне композиције барокног стила, сладуњаве у теми и колориту. Радио је и реалистичке призоре са сентименталним подтекстом из живота уличне дјеце, попут слика "Мали просјак", "Дјеца једу дињу". 1807. - У селу Вогањ код Руме почела Тицанова буна, названа тако према њеном вођи Теодору Аврамовићу - Тицану. Подстакнути побједама српских устаника над Турцима и незадовољни тешким наметима, сељаци с властелинства грофа Карла Пејачевића подигли су буну и јавили српском војводи Луки Лазаревићу да се Срем дигао на устанак и да жели уједињење са Србијом. Аустријска војска, у јачини готово једне армије, за десет дана је угушила буну у којој је учествовало око 15.000 сељака из 45 села румског и илочког властелинства. Тицан је ухапшен и стријељан крајем 1807. 1849. - Умро пољски писац Јулиуш Словацки, творац пољског романтичарског позоришта, мајстор језика и форме. Дјела: збирке пјесама "Поезија" /три тома/, поеме "Анхелли", "У Швајцарској", "Бењовски", "Час мисли", "Краљ-Дух", драме "Кордијан", "Фантази", "Мазепа", "Миндове", "Марија Стјуарт", "Хорштињски", "Саломејин сребрни сан", трагедије "Баладина", "Лила Венеда". 1893. - Рођен енглески позоришни и филмски глумац и режисер Лесли Хауард, познат по изузетно суптилној глуми. У Другом свјетском рату је погинуо 1943. као двојник британског премијера Винстона Черчила, кад су Нијемци изнад Бискајског залива оборили авион у којем је био, увјерени да је премијер у летјелици. Филмови: "Ромео и Јулија", "Пигмалион", "Прохујало са вихором", "Интермецо". 1897. - Умро њемачки композитор Јоханес Брамс, истакнути касни романтичар, који је досљедно неговао класичну музичку равнотежу. Као поборник оживљавања облика класичне и преткласичне музике компоновао је у традицији Јохана Себастијана Баха, Лудвига ван Бетовена и раних романтичара, али с довољно оригиналности и снаге да постигне јединство крепкости и нежне меланхолије, опорости и распјеваности. Синтетизовао је принципе класике и романтике, па су га његови сљедбеници назвали оснивачем њемачке новокласичне школе. Дјела: четири симфоније, камерна музика, виолинске и клавирске сонате, баладе, интермеца и варијације за клавир, два клавирска и један виолински концерт, вокалне композиције /"Немачки реквијем"/, соло пјесме, хорови. 1915. - Умрла српска сликарка Надежда Петровић, професор Академије ликовних уметности у Београду и саоснивач "Кола српских сестара" /с Браниславом Нушићем/, чије слике се одликују снажним, оригиналаним изразом и изванредним богатством боја. Умрла је од тифуса којим је заражена док је као болничарка неговала рањене српске војнике у Првом свјетском рату у ваљевској болници. Сликарство је студирала у Минхену и Паризу, а прву самосталну изложбу приредила је 1900. Сачувано је око 200 њених дјела, од којих су поједина у врху српског сликарства и равна су европским мајсторима тог времена, попут слика "Ресник", "Нотр Дам", "Аутопортрет", "Булоњска шума". Сликала је у распону од пленеризма до снажног реализма прожетог експресионизмом. У Србији свог доба најснажније се везала за модерну умјетност и антиципирала је њен даљи развој. Рођена је у породици у којој су двије сестре постале сликарке, трећа музичар, а најмлађи брат Растко Петровић - писац. 1920. - Умро српски политичар и историчар Драгољуб-Дража Павловић, професор Београдског универзитета, члан Српске краљевске академије, који је 1919. изабран за првог предсједника Народне скупштине Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Дјела: "Личност у историји", "Историзам и рационализам", "Уједињење Њемачке", "Пожаревачки мир 1718", "Србија за вријеме посљедњег аустријско-турског рата 1788-1791". 1922. - Нови Централни комитет за генералног секретара Комунистичке партије Русије поставио Јосифа Стаљина. 1924. - Рођен амерички глумац Марлон Брандо, који је каријеру почео у позориштима на Бродвеју, али су му свјетску славу донијеле филмске улоге "младих гњевних људи" педесетих година 20. вијека. Добио је награду "Оскар" за главну улогу у филму "На доковима Њујорка", али је 1973. одбио да прими "Оскара" за главну улогу у филму "Кум", протестујући тако против политике владе САД према Индијанцима. Умјесто да оде на церемонију додјеле награде, послао је једну индијанску глумицу да опише патње америчких Индијанаца. Остали филмови: "Трамвај звани жеља", "Вива Запата!", "Јулије Цезар", "Млади лавови", "Једноооки Џек", "Побуна на броду Баунти", "Грофица из Хонгконга", "Одсјај у златном оку", "Посљедњи танго у Паризу", "Апокалипса сада". 1930. - Рас Тафари постао цар Хаиле Селасије Први од Абисиније /Етиопија/. 1930. - Рођен њемачки државник Хелмут Кол - канцелар Западне Њемачке од 1982. и канцелар Њемачке послије уједињења Западне и Источне Њемачке 1990. На том положају је остао рекордних 16 година, до изборног пораза 1998. 1936. - Погубљен Бруно Хауптман, отмичар и убица сина америчког пилота Чарлса Линдберга, који је први сам прелетио Атлантски океан. Отмица и убиство толико су изазвали огорчење јавности САД да је донесен посебан Закон о отмици, према којем је за тај злочин уведена смртна казна, али многи и сада тврде да је Хауптман био невин и да су злочин починили непознати криминалци. 1942. - Указом усташког поглавника Анте Павелића установљена Хрватска православна црква. 1945. - Едуард Бенеш образовао владу Народног фронта Чехословачке, прву послије ослобођења земље од нацистичке њемачке окупације у Другом свјетском рату. Кад се увјерио да земља незаустављиво клизи у комунистичку диктатуру и без икаквих могућности да спријечи такав развој догађаја, 1948. је поднио оставку и убрзо умро. 1948. - Премијером драме Ивана Цанкара "Краљ Бетајнове", коју је режирао Бојан Ступица, свечано почело ради Југословенско драмско позориште у Београду. Драмски ансамбл је у почетку имао 40 чланова, директор је био писац Ели Финци, а умјетнички руководилац Ступица. 1975. - Руски велемајстор Анатолиј Карпов постао 12. свјетски првак у шаху, пошто је дотадашњи првак амерички велемајстор Боби Фишер демонстративно одбио услове Међународне шаховске организације за сусрет за свјетску титулу. Фишер је потом напустио шаховску сцену и привремено се вратио тек 1992, кад је у незваничном мечу за свјетску титулу у Београду и на Светом Стефану побиједио руског велемајстора Бориса Спаског, којем је 1972. у мечу у Рејкјавику одузео титулу. 1990. - Бугарска прешла на предсједнички систем владавине и за првог предсједника парламент је изабрао Петра Младенова, а Бугарска комунистичка партија је промијенила име у Бугарску социјалистичку странку, на чијем челу је такође био Младенов. 1991. - Савјет безбједности УН изгласао резолуцију о прекиду ватре у Заливском рату, наложио размјештај мировних снага у региону и затражио од Ирака да уништи оружје за масовно разарање. 1991. - Умро енглески писац Грејем Грин, суптилан аналитичар психе, чије су теме биле безуспјешно трагање за спасењем и љубављу, страх, сажаљење и насиље. Дјела: романи "Брајтонска стена", "Моћ и слава", "Суштина ствари", "Крај љубави", "Губаве душе", "Комедијаши", "Монсињор Кихот", "Доктор Фишер из Женеве", "Министарство страха", "Трећи човјек", мемоари "Нека врста живота", "Начини бјекства", драме, есеји, путописи. 1992. - Српски савјет за националну безбједност упутио апел народу да занемари непромишљени позив крњег Предсједништва БиХ на мобилизацију и све учини како би био избјегнут грађански рат и страдање, али то није зауставило сукобе. 1995. - Најмање 150 припадника племена Хуту, махом жена и дјеце, масакрирано у једном селу на сјевероистоку Бурундија. 1996. - У авионској несрећи код аеродрома "Ћилипи" погинуо министар трговине САД Роналд Браун. Авион "Т-43" /војна верзија "боинга 737"/, који је летио на линији Тузла - Дубровник, пао је на једно брдо код Цавтата, 2,5 километра сјеверозападно од аеродромске писте. Несрећу није преживио нико од 35 чланова посаде и путника, међу којима је било 12 службеника Владе САД, 12 америчких бизнисмена, функционер Европске банке за развој, уредник "Нјујорк тајмса", хрватски преводилац и фоторепортер. 1999. - Авијација НАТО пакта срушила дунавски Мост слободе који је повезивао Нови Сад и Сремску Каменицу. 1999. - Војници Сфора у Штрпцима код Рудог у Републици Српској онеспособили дио пруге Београд - Бар и убили чувара пруге Видоја Томића. 2000. - На Палама ухапшен бивши члан Предсједништва БиХ и некадашњи предсједник Народне скупштине БиХ и Скупштине Републике Српске Момчило Крајишник. Оптужница је теретила Крајишника за геноцид и злочин против човјечности, за прекршаје закона и обичаја рата и крупне прекршаје Женевске конвенције. 2001. - Ратни командант Армије БиХ у Сребреници Насер Орић свједочио у Сарајеву пред истражиоцима Хашког трибунала. 2003. - Србија и Црна Гора постала 45. чланица Савјета Европе. 2006. - Високи представник у БиХ Кристијан Шварц-Шилинг донио одлуку да функционери које су смијенили претходни високи представници у БиХ, осим смијењених због несарадње са Хашким судом, могу да обављају функције у јавним предузећима и установама. 2006. - Суд у Велесу изрекао ослобађајућу пресуду архиепископу Охридске архиепископије Јовану, према оптужници која га је теретила да је проневјерио 320.000 евра црквеног новца. 2008. - Уклоњене барикаде у улици Ледра, у Никозији, којима су деценијама биле раздвојене грчка и турска заједница у главном граду Кипра. 2008. - Хашки трибунал ослободио је оптужби за злочине против човјечности и кршење закона и обичаја рата Рамуша Харадинаја, једног од команданата терористичке ОВК. Судско вијеће је оцијенило да Харадинај није крив ни по једној тачки и поред бројних свједочења Срба са Косова и Метохије и других неалбанаца. 2016. - Из једне адвокатске канцеларије процурјели такозвани "Панамски документи" који су открили податке о пословању 214.488 оф шор компаније. 2017. - У терористичком нападу у метроу у Санкт Петербургу погинуло је 14 особа. Руске безбједносне службе деактивирале су другу експлозивну направу на метро станици у центру града. 2018. - Предсједници Русије Владимир Путин и Tурске Реџеп Тајип Ердоган отворили су радове на градилишту првог постројења атомске централе Акују, у турској провинцији Мерсин, које је плод сарадње руских и турских стручњака. 2023. - Пред Специјалним судом у Хагу почело суђење бившим вођама терористичке ОВК Хашиму Тачију, Кадрију Весељију, Јакупу Краснићију и Реџепу Селиму за злочине над Србима, неалбанцима и политичким неистомишљеницима. 2024. - Земљотрес јачине 7,4 степени Рихтера погодио источну обалу Tајвана, са епицентром око 15 километара јужно од града Хуалиена. Погинуло је 19 особа а повријеђено 1.147. 2025. - Амерички предсједник ДДоналд Трамп увео "узвратне царине" бројним земљама, међу којима су БиХ и Србија.