КОНАЧНО ИДЕНТИФИКОВАНИ ПОСМРТНИ ОСТАЦИ ЈЕКЕ БАБИЋ И ЊЕНОГ СИНА ЖЕЉКА

БАЊАЛУКА, 11. АПРИЛА /СРНА/ - ДНК анализом коштаних узорака извршеном у Заводу за судску медицину Републике Српске утврђено је да ријеч о посмртним остацима несталих Јеке Бабић и њеног сина Жељка, чиме је доказана тачност анализе Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица.

Директор Завода Жељко Каран изјавио је Срни да су првобитно посмртни остаци ова два лица грешком у класичној идентификацији вођени као да су пронађени у масовној гробници "Камен" код Гламоча из које је 1996. године ексхумирано 108 тијела, док су ова два тијела стварно ексхумирана 2000. године из појединачне гробнице у гробљу "Спасовина" у Дрвару. "У Заводу за судску медицину Републике Српске на основу наредбе Окружног јавног тужилаштва Бањалука извршена је ДНК анализа коштаних узорака тијела два непозната лица и идентификација на основу које је утврђено њихово биолошко сродство односно да је ријеч о мајци и сину", рекао је Каран. Каран је рекао да је идентификација обављена 2. априла у Републичком центру за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Српске. "На овај начин је доказана тачност анализе Центра", додао је Каран. Каран је рекао да се посмртни остаци оба тијела налазе се у спомен-костурници у Бањалуци, форензички су обрађени и са њих су скинути коштани узорци за ДНК анализу. "До данашњег дана за ове коштане узорке није дошао позитиван ДНК резултат на неко име. Позитиван резултат за Јеку и Жељка није ни могао да дође јер они немају живе сроднике од којих би се узео било какав биолошки узорак за ДНК анализу", појаснио је Каран. Према његовим ријечима, једини начин да се ријеше овај случај био је да се узму коштани узорци са тијела мушке и женске особа, те да Завод за судску медицину утврди биолошко сродство ова два тијела, односно да ли је ријеч о тијелима мајке и сина. "Пошто на овом подручју, осим овог случаја нема ниједан случај нестанка мајке и сина, позитиван ДНК резултат даје могућност да случај затворимо административним путем и да на тај начин овим тијелима додијелимо идентитет Јека Бабић и Жељко Бабић", указао је Каран. Он је рекао да је почетак рјешавања судбине нестанка Јеке и њеног сина Жељка везан за изјаву свједока Невенке Родић, сестре несталог лица Ковиљке Родић, која је дата 13. маја, 2003. године у Центру јавне безбједности Бањалука. "Падом села, моја сестра Ковиљка Родић успјела је са неким комшијама да побјегне у Дрвар. Другог или трећег дана заједно са комшијама Јеком и Жељком Бабићем вратила се у село са намјером да нахрани стоку. Ту су их дочекале усташе и побиле пред кућом", наведено је у овој изјави. Невенка је навела и да је њихов комшија Небојша Ђурић успио касније са УНХЦР-ом да дође у село, гдје их је видио мртве поред куће. "Вјероватно су их касније представници радног вода покупили и одвезли на гробље `Спасовина` у Дрвару и сахранили их у заједничку гробницу", наведено је у изјави. Каран је рекао да се детаљном анализом расположиве документације тадашње Комисије за тражење несталих лица Републике Српске дошло до закључка да су Јека Бабић и њен син Жељко из села Трубар код Дрвара погрешно идентификовани класичном методом препознавања од чланова породице 1996. године. Он је навео да је након тога Тужилаштво БиХ наредило ексхумацију погрешно идентификованих ради узимања коштаних узорака за ДНК анализу и утврђивања тачног идентитета. На основу наредби надлежног тужиоца Тужилаштва БиХ и Суда БиХ, 9. новембра 2017. године извршена је реексхумација два тијела са Градског Новог гробља у Бањалуци. "За реексхумирано тијело, које је било сахрањено као Жељко Бабић, стигао је позитиван ДНК налаз на име Богдана Срдића, који је идентификован 13. августа 2018. године, а сахрањена Јека Бабић лице са претпостављеним идентитетром Стана Тањуга звана Цуја, која је са грешком у класичној идентификацији већ идентификована и сахрањена у Дрвару", навео је Каран.