ПОЛИTИКАНT ИЛИ ГРАДОНАЧЕЛНИК

БАЊАЛУКА, 9. АПРИЛА /СРНА/ - Градоначелник Бањалуке /Драшко Станивуковић/ ових дана поново показује једну стару политичку навику – да му је политичка амбиција често важнија од функције коју обавља, рекао је одборник СНСД-а у Скупштини града Бањалука Богољуб Зељковић.

Зељковић изјавио за Срну да умјесто да размисли шта је корисно за град који води и народ који представља, Станивуковић бира оно што му је најближе: политички перформанс. "Морам признати да је у томе прилично вјешт", истакао је Зељковић у колумни за Срну коју преносимо у цијелости: Ако је циљ тактике да се данас поново воли са Јеленом Tривић, а сутра да се она посвађа са Небојшом Вукановићем – онда је то можда добра политичка тактика. Али ако говоримо о стратегији која би била корисна за српски народ, Републику Српску и Бањалуку, онда се пред нама отвара прилично празно политичко поље. Јер градоначелник Бањалуке увијек има избор. Може да буде политикант или градоначелник. У овом случају могао је да уради оно што би урадио сваки озбиљан градоначелник у Европи – да покуша да искористи посјету човјека који долази из породице чије су инвестиције, пројекти и пословни подухвати познати широм свијета. Бањалука је можда и најбоље мјесто у Републици Српској за такве инвестиције и развојне пројекте, посебно у тренутку када америчка политика све више говори о инфраструктури и економским улагањима у региону. Градоначелник је могао да иницира састанак. Могао је да тражи разговор са гостом или неким из његовог тима. Могао је да покаже да је Бањалука град који зна да препозна прилику и да је искористи. Умјесто тога, изабрао је да, као сваки политикант, нападне доносиоца добре вијести и добрих околности за Републику Српску. Tо можда доноси тренутни политички аплауз на друштвеним мрежама, али дугорочно говори много више о њему него о ономе кога напада. Зато би, прије него што нешто назове "трагичним", градоначелник морао мало пажљивије да бира ријечи. Посебно ако погледамо низ заиста трагичних епизода из његовог мандата. Имамо вртиће отворене усред изборне кампање који данас скупљају прашину умјесто дјеце. Имамо највећи тендер у историји јавне расвјете у Републици Српској који је додијељен хрватској фирми, уз потпуно искључивање бањалучких компанија. И онда, неколико мјесеци касније, имамо ситуацију у којој градоначелник пролази понижење на хрватској граници. Има ли веће политичке трагедије од тога да толико понизите и себе и град који водите? Зато би било добро да градоначелник буде опрезнији и када говори о гостима који долазе у Бањалуку. Посебно ако се присјетимо импресивне листе људи које је он сам срдачно дочекивао и угостио. У Градској кући су га посјећивали Бењамина Карић и Кристијан Шмит. Градоначелник је возио бицикл са Виолом фон Крамон, њемачком политичарком Зелених која је позната по својим антисрпским ставовима, подршци косовској независности и политичком дјеловању против Србије и Републике Српске. За разлику од тих гостију, Доналд Tрамп Јуниор, који је у Бањалуку дошао на позив Игора Додика, није дошао са идејом да нам нешто отима или укида. Дошао је са поруком да треба градити мост између Републике Српске и Сједињених Америчких Држава – мост сарадње, економије и политичког дијалога. А мостови су, иначе, добра метафора за политичку реалност у овом граду. Јер кад год се у Бањалуци говори о мостовима, постоји једна занимљива чињеница: ниједан мост у овом граду – па ни онај у Чесми – није завршен без СНСД-а. И то је можда најкраћа разлика између политике која прави представе и политике која завршава посао.