ДУЧИЋЕВ ГРАД У ПРОЉЕЋЕ ОКУПАН СУНЦЕМ

Дучић је много волио Tребиње, па је као мјесто вјечног починка изабрао брдо Црквину, са којег се као на длану види цијели град и већ 26 година ту стоји на вјечној стражи у једном од најљепших православних манастира - Херцеговачкој Грачаници.

Пише: Милена Копривица TРЕБИЊЕ, 10. АПРИЛА /СРНА/ - Сунце, вино, платани, Tребишњица, Јован Дучић и насмијани домаћини неки су од синонима за Tребиње које многи сматрају да је један од најљепших српских градова. Град је ових дана окупан прољећним сунцем, док Tребишњица тихо протиче дајући свјежину и живост овом херцеговачком драгуљу. Није могуће овдје доћи а не примијетити споменик најчувенијем Tребињцу, великом српском пјеснику Јовану Дучићу који је "свом милом Tребињу" осим рима и стихова оставио много тога, највише културу и њене тековине. Овај град и данас вјерно и поносно баштини и чува успомену на њега и културне вриједности остављене у аманет. Његов споменик стоји на улазу у градски парк, још једну оазу мира и одмора, стјециште свих пролазника, који у лијепо уређеном и чистом парку праве предах од свакодневних обавеза. Корачајући парком, долази се до Саборног храма Преображења Господњег, монументалне грађевине, архитектонске мјешавине више стилова чија је градња почела 1888. године и трајала до 1908. године. Дучић је много волио Tребиње, па је као мјесто вјечног починка изабрао брдо Црквину, са којег се као на длану види цијели град и већ 26 година ту стоји на вјечној стражи у једном од најљепших православних манастира - Херцеговачкој Грачаници. Требишњица, бистра и хладна вода, огледало је планине Леотар, која се гордо и заштитнички издиже изнад Tребиња, а под стољетним платанима у центру града, одмарају се и прву јутарњу кафу пију насмијани домаћини и туристи из свих крајева свијета. У позадини, недалеко од њих, чује се жамор на требињској пијаци гдје се, између осталог, продају домаћи мед, сир, вино, али и пршут и маслиново уље, аутохтони херцеговачки производи. Ту свраћају и домаћи и гости и одлазе задовољни, па се поново враћају по још, јер укус и квалитет понекад немају цијену. Даље пут води ка Старом граду, још једном симболу Tребиња, који свједочи о богатој, вјековној историји и култури града, гдје се ушушкала чувена Анђелкина капија, успомена на главну јунакињу чувене серије Рањени орао, као и Осман-пашина џамија. Tребиње је и град мостова, симбола повезивања, а то су Арсланагића мост, Мост Ива Андрића и Камени мост. Мостови не повезују само обале, градове, него и људе и времена.