ОБИЉЕЖЕНЕ 34 ГОДИНЕ ОД ОСНИВАЊА ВОЈНЕ БОЛНИЦЕ "КОРАН"

ПАЛЕ, 9. АПРИЛА /СРНА/ - На Палама су данас обиљежене 34 године од формирања и почетка рада Војне болнице "Коран", након што су из Сарајева протјерани љекари српске националности.

Предсједник Скупштине Борачке организације општине Пале Радосав Живковић поручио је да без болнице, медицинског особља и логистичке подршке не би било могуће опстати у ратним условима. "Војска не значи ништа ако иза ње не стоји медицинска и логистичка подршка. Сви који су дали допринос у одбрани Републике Српске морају бити поменути", изјавио је Живковић новинарима. Он је рекао да посебан значај овогодишњем обиљежавању дају ученици Средњошколског центра "Пале". Према његовим ријечима ово је прво обиљежавање у календарској години, уз напомену да у јуну слиједи низ активности у знак сјећања на 1992. годину. Нада Шиник, која је 1992. године избјегла из Сарајева и почела радити у војној болници "Коран" на Палама пружала је стоматолошке услуге свим рањеницима, болесницима и припадницима војске. Она је касније на захтјев општине наставила да ради у Дому здравља, искључиво за потребе војске и то потпуно бесплатно. "Из тога периода носим снажне успомене иако је посла било много, али је све имало своју сврху и значај. У болници смо живјели као једна породица, није било подјела, несугласица и сви смо помагали једни другима и били ту када је било најпотребније", наглашава Шиникова. Она наводи да је тада био прави примјер заједништва. Начелник општине Пале Дејан Којић изјавио је да се обиљежавају 34 године од почетка рада ратне болнице "Коран", која је била смјештена у тадашњем хотелу и радила све до 30. јуна 1996. године. Поред ове, он наводи да су на Сарајевско-романијској регији биле организоване још три ратне болнице. Којић подсјећа да су након избијања рата, љекари који су радили у Сарајеву, из страха и зато што им није било омогућено да долазе на посао, напуштали град и заједно са осталим здравственим радницима организовали рад ових болница, међу којима је била и болница на Корану. "Иако су радили у изузетно тешким ратним условима, љекари и медицинско особље пружали су квалитетну здравствену заштиту, уз максимално залагање и пожртвованост. Подаци да је кроз болницу прошло око 20.000 пацијената и да је обављено око 12.000 оперативних захвата најбоље свједоче о значају њиховог рада и броју спасених живота током рата", истиче Којић. Предсједник Скупштине града Источно Сарајево Бошко Југовић подсјетио је да је ратна болница основана почетком 1992. године захваљујући ентузијазму и патриотизму појединаца, који су дали немјерљив допринос у Одбрамбено-отаџбинском рату. "Данас јасније схватамо колико је њен значај био велики иза линије фронта и колико су заједништво и пожртвованост људи били пресудни", наводи Југовић. Југовић каже да посебну захвалност дугују медицинском и немедицинском особљу, љекарима, хирурзима, стоматолозима и фармацеутима који су у тешким условима спасили хиљаде живота. Према његовим ријечима, важно је да се његује култура сјећања и зато град Источно Сарајево пружа подршку оваквим обиљежавањима, наводећи да ће данас у кругу Болнице "Србија" бити отворен спомен-парк. Ратна Војна болница "Коран", формирана у оквиру Четвртог санитетског батаљона Сарајевско-романијског корпуса Војске Републике Српске, почела је да ради на Палама 4. априла 1992. године, у просторијама некадашњег хотела "Коран". Почетак грађанског рата у БиХ онемогућио је многе здравствене раднике да долазе на своја радна мјеста, посебно у Сарајеву. Све болнице које су тада постојале остале су у граду под муслиманском контролом. Због ратних дејстава и прогона љекара српске националности из Сарајева, почетком рата на подручју Сарајевско-романијске регије основане су ратне болнице "Подроманија" на Сокоцу, "Жица" на Илиџи, "Касиндол" у Лукавици и "Коран" на Палама. У близини ратне болнице на Корану налази се спомен-плоча на којој је исписано да је од 4. априла 1992. до 30. јуна 1996. године у овој здравственој установи лијечено више од 20.000 људи и извршено више од 12.000 операција. Спомен-плоча симболизује значај ове установе током Одбрамбено-отаџбинског рата и свједочи о надљудским напорима љекара и здравственог особља у лијечењу српских бораца и цивила.