УКАЗАНО НА ЗАПАЉЕНЕ СРПСКЕ БОГОМОЊЕ НА ТЕРИТОРИЈИ КОЈУ ЈЕ КОНТРОЛИСАЛА ТЗВ. АРМИЈА БиХ

САРАЈЕВО, 9. АПРИЛА /СРНА/ - Одбор за заштиту права Срба у ФБиХ указао је на запаљене српске богомоље на територији која је током рата била под контролом тзв. Армије БиХ, а ријеч је о црквама у Пожарници, затим код Сребреника и у Мостару.

Након што су бошњачки вјерски и политички лидери потписали изјаву у којој је наведено да су на простору који је контролисала тзв. Армија БиХ очувани објекти вјерског и културног идентитета других народа, из Одбора су упитали ко је запалио српску православну цркву у Пожарници крај Tузле. Одбор се позвао на текст из књиге "Духовни геноцид" коју је издао Музеј Српске православне цркве 1997. године у којем је наведено да је разорена, односно минирана изван ратних операција. Такође, наводе и дио из књиге "Незаборављени завичај" Драгана Мркајића да је Ковачево село, Пожарница, насеље удаљено три километра од центра Tузле, а да се баш ту налази Црква Вазнесења Господњег, освећена 1896. године, а минирана 1994. године од тзв. Армије БиХ. Приликом упада тзв. Армије БиХ у порту цркве у Ковачевом Селу 1994. године, пошто је била закључана, прво су одваљена велика улазна врата да би се црква лакше минирала, навели су из Одбора. Додаје се да је црква прије минарања опљачкана и да су том приликом украдена црквена звона, која су завршила на неком отпаду, затим су однесени и златни богослужни предмети, умјетничке слике непроцјенљиве вриједности и Јеванђеље. Такође је спаљена и уништена архива међу којом су биле црквене матичне књиге. Звона су, како су навели из Одбора, представљала велику вриједност, јер су била произведена 1896. године у чувеној православној црквеној ливници у Београду. Из Одбора су упитали и ко је запалио православну цркву Светих апостола Петра и Павла у Горњој Јасеници поред Сребреника која је, према подацима из књиге "Духовни геноцид", освећена 12. јула 1900. године, а демолирана је са великим оштећењима 1993. године док је парохијски дом запаљен. Питају и ко је запалио Саборни храм Пресвете Tројице у Мостару, на лијевој обали, коју је такође контролисала тзв. Армија БиХ. "Све три локације гдје су се налазиле православне цркве је контролисала тзв. Армија БиХ", закључено је у саопштењу Одбора за заштиту права Срба у ФБиХ.