МУСАР: ВРИЈЕМЕ ЗА ДИСКУСИЈУ О УКИДАЊУ ПРАВА ВЕТА У САВЈЕТУ БЕЗБЈЕДНОСТИ УН

АНТАЛИЈА, 17. АПРИЛА /СРНА/ - Предсједник Словеније Наташа Пирц Мусар изјавила је да је вријеме за дискусију о укидању права вета у Савјету безбједности УН.

"Искрено вјерујем у мултилатерализам. У Савјету безбједности УН се стално користи вето иако се воде дискусије о ратним злочинима - масовним злочинима против човјечности. Велике земље имају своју агенду, а то нисмо ми", рекла је Мусарова и оцијенила да се злоупотребљава то право. Она је напоменула да дебата о реформисању УН траје 25 година и да сматра да је сада прави тренутак да се дискутије о праву вета. "Нисам једина која каже да вето треба укинути. То је препрека за мир и безбједност планете. Зашто имамо пет сталних чланица Савјета безбједности УН? Повјерили смо им моћ да одржавају мир и ред у свијету. Да ли оне то раде?", упитала је Мусарова. Она је навела да је ситуација другачија у Генералној скупштини УН, гдје свака земља има један глас, а ниједна нема право вета. Предсједник Словеније указала је на проблем разједињености ЕУ када је ријеч о великим кризама, попут рата између Украјине и Русије, рата у Појасу Газе или сукоба САД и Израела са Ираном. Она је оцијенила да ЕУ "губи моментум" и има слабији утицај због недостатка јединства, те подсјетила да је била једна од првих у Европи која је рекла да је погрешно да се прекину контакти са Русијом. На питање о стању међународног права и понашању великих сила с тим у вези, она је рекла да никада не би прихватла да је међунаровно право уништено. "Ако изгубимо вјеру у међународно право, шта преостаје? Његова најважнија компонента је хуманитарно право. Данас ми се чини да људски живот више није вриједан и боли ме када људе посматрају само као колатералну штету", рекла је Мурарова. Она је истакла да је тренутно у свијету у току 65 оружаних сукоба и да је сваки праћен хуманитарном кризом, док се истовремено види ерозију међународног права. Када је ријеч о политичким токовима у европским земљама, Мусарова је рекла да "није оптимиста" и указала на истраживање у Словенији према којем је већина младих мушкараца узраста од 18 до 25 година гласала за "странке деснице и ултрадеснице".