ХРАМ У ЈАСЕНОВЦУ - СВЈЕДОК СМРТИ И ВАСКРСЕЊА

Васкрсење је једина порука која смије да оде из Јасеновца. Суштина свега јесте да се у Јасеновац долази и једино тако ово мјесто може бити сачувано, истакао је владика Јован

Пише: Ана БЕНЦУН ЈАСЕНОВАЦ, 26. АПРИЛА /СРНА/ - До манастира Јасеновац нема путоказа нити натписа који би информисао случајног пролазника да ту постоји храм, који је свједок великог људског страдања у тако малом мјесту, али и подсјетник на снагу и значај духовног живота, обнове, заједништва и посвећености Богу. Незаобилазан траг невиних жртава, мучених и убијаних у логору, остао је у Јасеновцу, болан, дубок и неизбрисив, да вјечно подсјећа и учи да треба опростити, али не и заборавити. Манастир Јасеновац са црквом посвећеном Рођењу Светог Јована Крститеља припада Епархији пакрачко-славонској и необичан је јер се налази у сред села, лако се до њега дође, а о њему брине шест монахиња. ВЛАДИКА ЈОВАН: ЈАСЕНОВАЦ – МЈЕСТО СУШТИНСКОГ И САВРШЕНОГ МИРА Његово преосвештенство епископ пакрачко-славонски Јован прича за Срну да је храм посвећен Рођењу Јована Крститеља свједок смрти и васкрсења, али и мјесто суштинског и савршеног мира. "Тај мир нам је задатак и ниједна ружна ријеч ни према коме не смије да оде са овог мјеста. Васкрсење је једина порука која смије да оде из Јасеновца. Суштина свега јесте да се у Јасеновац долази и једино тако ово мјесто може бити сачувано", истакао је владика Јован. Еископ Јован сматра да се наука није много потрудила око тога да детаљано истражи дешавања у Јасеновцу, како би настала књига која је поуздан извор о злогласном логору у доба НДХ - стратишту Срба, Јевреја и Рома. НА ОСНОВУ ИСТОРИЈСКЕ ИСТИНЕ ГРАДИТИ КУЛТУРУ СЈЕЋАЊА "Тек на основу историјске истине, када знамо шта се догодило овдје, можемо да градимо културу сјећања. Није довољно да знамо основне ствари. Много тога остало је непознато. Прије неколико година смо пронашли усташку болницу, то је посљедња зграда логора, од које смо сада направили музеј и изложбену поставку. Много труда још треба да уложимо, да би знали истину", рекао је владика Јован. Прије свега, каже је владика, човјек треба да се помири сам са собом и схвати да овде треба да буде превасходно због жртава. "Јер, ако се за њих не молимо и ако се о њима не бринемо, не обилазимо им гробове, онда је немогуће да стекнемо тај мир", истакао је владика Јован. Манастирска црква подигнута је почетком 18. вијека и била је много већа него што је данас, јер је у то вријеме, како каже владика Јован, српска заједница у Јасеновцу била велика и снажна и наставила је расти и јачати све до Другог свјетског рата. ХРАМ ПОСВЕЋЕН РОЂЕЊУ ЈОВАНА КРСТИТЕЉА – ЈЕДНА ОД ПРВИХ ЖРТАВА ЛОГОРА Владика Јован открива да је управо православни храм у Јасеновцу био једна од првих жртава логора јер су усташе прве заробљенике натјерали да сруше цркву. "Када је направљен логор Јасеновац три, овдје је требало да буде база усташке моторизоване јединице, која је прогонила и убијала у ширем кругу логора. Први заробљеници у логору, већином Јевреји, натјерани су да сруше цркву, тако да је Јасеновац 1945. годину дочекао без храма", каже владика. У гаражи из комплекса моторизоване јединице направљена је црква, која је служила све до 1984. године, јер социјалистичке и комунистичке власти нису дозвољавале подизање храма. Владика Јован прича да је у првој половини седамдесетих година прошлог вијека кренула градња нове цркве, која је текла полако, јер је то било вријеме када је народ био отјеран од вјере и Цркве. "Храм је освештан у септембру 1984. године, са величанственим народним скупом, а тадашњи патријарх српски Герман вјерницима је поручио чувене ријечи - да праштати морамо, заборављати не смијемо", присјетио се владика Јован. Још једну недаћу и голготу овај храм је доживио у посљедњем рату, из којег није изашао срушен, али јесте девастиран и опустошен, да би 2000. године црква била обновљена, када је владика Сава прогласио јасеновачку цркву Рођења Светог Јована Крститеља за манастир. ВЈЕРНИЦИ, КОЛИКО КО МОЖЕ, ДА ДАЈУ ДОПРИНОС ЗАВРШЕТКУ ХРАМА Владика Јован каже да сада почиње украшавање ове манастирске цркве, те да му је жеља да сваки човјек остави себе у овом храму, колико ко може. "Јер ово мора бити храм који ће да подигне народ, а не неки тајкуни или богаташи. И они треба да се укључе, као и сви други, али ово не може да буде ничији лични храм", каже владика Јован. Еископ Јован је истакао да овај манастир Јасеновцу даје живот, а храму сестринство, које је ту од 2016. године, кади гробове и моли се Богу за жртве. Село Млака налази се на 15 километара од Јасеновца, пут води уз Саву, кроз мочварне и шумовите предјеле. У њему живи око 20 становника, док има и оних који долазе из удаљених крајева, чувајући имовину и историју тог краја. У Млаки се налази и храм Светог пророка Илије, који потиче са краја 18. вијека и представља метох манастира Јасеновац. Храм је био скрнављен у ратовима и сада је у току његова обнова. "Значај Млаке и сусједног села Јабланац је у томе што су ту 1942. године биле склоњене жене и дјеца са Козаре и управо је из Млаке Дијана Будисављевић спасила највећи број своје дјеце", напоменуо је владика Јован. ЦРКВА СВЕТОГ ИЛИЈЕ У СЕЛУ МЛАКА – ПОСВЕЋЕНА СТРАДАЛОЈ ДЈЕЦИ Обновљена Црква Светог Илије у Млаки посвећена је страдалој дјеци. У њој је недавно осликан иконостас, те је са двије велике фреске бочно, са лијеве и десне стране храма, почело њено фрескописање. Фреске су идентичних димензија. Десно је Диана Будисављевић уздигнутих руку, окружена својом дјецом, а лијево библијска сцена у којој Рахиља оплакује дјецу и неће да се утјеши. "Црква у Млаки се тренутно осликава и највећи приложници тога су Срби из Оружаних снага БиХ и из Аустралије. Марку по марку, динар по динар, долар по долар и ми полако, без великог бола и труда осликавамо овај храм и очекујемо да то буде завршено сљедеће године", рекао је владика Јован. ШЕСТ МОНАХИЊА ДАЈУ ЖИВОТ МАНАСТИРУ Манастир је нарочито оживио када су 2016. године у њега стигле три монахиње са Бешке на Скадарском језеру, а до тада је то био мушки. Међу њима је била и данашња игуманија, мати Серафима, која каже да сестринство радо дочекује сваког госта, намјерника, али и случајног пролазника, те да је посљедње три године све већи број оних који се интересују за Јасеновац. "Задње три године све више људи организовано долази да посјети ово мјесто, што раније није био случај. Прије је то било само за славу храма, али сада је то већ другачије, те годишње дође око 15 аутобуса са посјетиоцима из свих земаља региона и свијета, што је веома необично, јер мало ко зна да овај манастир постоји. Нема путоказа, нити табле која би случајне пролазнике обавијестила о постојању овог манастира", прича за Срну мати Серафима. ИГУМАНИЈА СЕРАФИМА: ЈЕДАН ОД РИЈЕТКИХ МАНАСТИРА КОЈИ СЕ НАЛАЗИ У СРЕД СЕЛА Живот у манастиру Јасеновац, наводи она, необичан је, јер се не налази на осамљеном, од људи удаљеном мјесту. "Необично је, јер је у сред села, нема приватности по којој је манастирски живот познат, те нас људи у пролазу поздрављају, застају, желе да поразговарају... Али, навикле смо на то и у томе видимо благослов", рекла је мати Серафима. Сестре у манастиру вриједно чувају манастирски комплекс, моле се за страдале и чувају дух сјећања. МАНАСТИРСКИ КОМПЛЕКС ПОЛАКО СЕ ШИРИ И ОБНАВЉА Мати Серафима прича да се манастирски комплекс свакодневно обнавља, шири, расте, те чува истину и буди доброту и мир у људима. "Осим храма посвећеном Рођењу Светог Јована Крститеља, овде имамо и мали зимски храм посвећен Светим новомученицима јасеновачким, парохијску кућу, која је сада манастирски конак, затим истраживачку библиотеку, која се налази у објекту у којем је некада била школа", кажа мати Серафима. У порти манастира је подигнут Споменик руско-српског страдања, рад умјетника Сергеја Шихачевског из Русије, а сестре манастира са поносом показују и слике које је осликала монахиња Марија, а које на специфичан начин говоре о страдању у Јасеновцу. "То је тешка, крвава тема, која је претешка када се о њој говори на реалистичан начин, а сестра Марија је на својим сликама о њој проговорила на један потпуно други начин. Оне су стално изложене у манастирском конаку, а биле су на изложби у Бањалуци, али и у цијелом свијету, Русији, Словачкој, те ће ускоро бити представљене и у Јапану", навела је мати Серафима.