ЈОСИП БРОЗ ТИТО - КОНТРОВЕРЗНИ ЛИДЕР СФРЈ

БИЈЕЉИНА, 3. МАЈА /СРНА/ - Доживотни предсједник СФРЈ и Савеза комуниста Јосип Броз Тито, који је 35 година управљао државом, умро је 4. маја 1980. године.

Броз је контроверзна личност чији су биографски подаци нејасни. Tачан датум његовог рођења није познат, али је рођенданом сматран 25. мај 1892, што је прослављано у складу с јаким култом личности који је систематски грађен током његове владавине. Према званичној верзији, рођен је у Кумровцу у Аустроугарској. Изучио је у Сиску браварски занат, па је почео да ради као металски радник у Загребу, а затим у фабрикама у више земаља. Као аустроугарски каплар Броз је учествовао у Првом свјетском рату. Борио се против српске војске током аустроугарске агресије на Србију, о чему се никада није говорило у његовој биографији. Броз је тешко рањен и заробљен 1915. године на Карпатима, на Источном фронту. Послије тога учествовао је у Октобарској револуцији. У Југославију се вратио крајем октобра 1920. године, када је постао члан Комунистичке партије. Године 1937. постаје генерални секретар партије, и то вољом Јосифа Висарионовича Стаљина, послије смјењивања и стријељања Милана Горкића. Током 1936. и 1937. године Броз је радио у Коминтерни у Москви у вријеме када је ликвидиран знатан број југословенских комунистичких првака. Као вођа КПЈ предводио је у Другом свјетском рату Партизански покрет. Из рата је изашао као легендарни вођа. Осим борбе против окупатора јединице под његовом командом спровеле су комунистичку револуцију, током и након рата. У заносу револуционарне "правде" нестале су десетине хиљада некомуниста, под маском "борбе против сарадника окупатора". Одбио је Стаљинов притисак 1948, а деценијама касније добијао је значајну финансијску и војну помоћ /војну већином до половине педесетих/ од САД. Био је један је од оснивача Покрета несврставања, што је у тадашњим међународним околностима имало велики значај. У унутрашњој политици, оставио је устројство које је на крају разорило Југославију - Устав из 1974. године. Србија је тада постала једина република са двије аутономне покрајине, немоћна да одлучује у своје име.