НИ ПОСЛИЈЕ 32 ГОДИНЕ НЕМА ПРЕСУДА ЗА УБИСТВО ЧЕТВОРО МЛАДИХ СРБА

ДОБОЈ, 30. АПРИЛА /СРНА/ - Четворо младих убијено је на данашњи дан 1994. године у Добоју, а пет је тешко рањено приликом гранатирања ужег дијела града са положаја такозване Армије БиХ, за шта ни након 32 године нико није одговарао нити је Тужилаштво БиХ предузело активности у расвјетљавању овог злочина.

Од испаљене гранате калибра 120 милиметара 30. априла 1994. године, дан уочи Васкрса, на лицу мјеста су страдали Далиборка Благојевић и њен вјереник Недељко Танасић, док су од посљедица рањавања у болници преминули Стојанка Јовић, протјерана из Маглаја, те Љиља Вукосавовић, која је протјерана из Грачанице. Благо Благојевић, отац настрадале двадесетогодишње Далиборке, рекао је Срни да су иза њега 32 године личног бола и туге, али и жала јер одговорни нису осјетили руку правде. Он каже да му бол причињава и то што страдалу омладину на овај дан нико не помиње, као и препуштени забораву умиру други пут. До гранатирања ужег дијела Добоја, гдје се омладина окупила уочи Васкрса, дошло је око 20.30 часова. У Парку народних хероја у Добоју у марту 2000. године постављена је плоча за 99 невиних жртава и 399 рањених, који су страдали током неселективног гранатирања града са положаја такозване Армије БиХ. Окружни суд у Добоју је у јануару прошле године првостепеном одлуком ослободио одговорности бившег команданта такозване Армије БиХ Џемала Јукана да је као командант 221. брдске бригаде Грачаница, 10. августа 1995. године наредио да се из противавионског митраљеза гађају колоне аутобуса које су се кретале из Добоја према Озрену. Том приликом у аутобусу је страдао цивил, а истог дана приликом гранатирања мјеста Бољанић, један од пројектила погодио је жену која је од задобијених повреда преминула на лицу мјеста. Окружно тужилаштво у Добоју је раније водило истрагу против осам лица али је поступак према одлуци Суда БиХ из 2012. године прослијеђен Тужилаштву БиХ. Осумњиченима је стављено на терет да су у својству командира и чланова штаба војних формација такозване Армије БиХ планирали, издавали наредбе, односно учествовали у доношењу одлука о издавању наредби неселективних артиљеријско-ракетних напада на градско језгро и цивилне циљеве у граду Добоју и његовој околини, усљед којих је смртно страдало и рањено више лица, те причињена знатна штета на стамбеним и другим објектима. Предмет је, у складу са обавезама из Стратегије за рад на предметима ратних злочина у БиХ, достављен на преглед и оцјену Суду БиХ, који га је 10. јануара 2012. године прослиједио Тужилаштву БиХ. Иако је од преузимања предмета прошло 14 година, из Тужилаштва БиХ су раније одговорили да воде истрагу о гранатирању Добоја током ратних дејстава од 1992. до 1995. године, те да се предмет налази у "фази истраге". Из Полицијске управе и Окружног тужилаштва Добој Срни раније је саопштено да су извјештаји о злочинима против човјечности и ратним злочинима против цивилног становништва због гранатирања ужег и ширег подручја Добоја, а који обухватају и високопозициониране официре такозване Армије БиХ, достављени Тужилаштву БиХ на поступање. Из добојске Полицијске управе навели су да су 26. децембра 1995. године Окружном тужилаштву у овом граду поднијели кривичну пријаву против девет лица због сумње да су починила ратни злочин против цивилног становништва, а 13. новембра 2001. године и посебан извјештај као допуну претходне кривичне пријаве против једног лица. Окружном тужилаштву у Добоју је 30. марта 2012. године поднесен и извјештај о почињеном кривичном дјелу против једног лица због сумње да је починило злочин против човјечности.