ЧУВАТИ СЈЕЋАЊЕ И ИСТИНУ ОД АГРЕСИВНОГ РЕВИЗИОНИЗМА

ДОБОЈ, 2. МАЈА /СРНА/ - Деблокадом Добоја 2. маја 1992. године сачуван је српски етнички корпус, створени су услови за пробој према Сави и одбрани истина од покушаја агресивног ревизионизма да жртва постане агресор, истакнуто је на обиљежавању Дана бранилаца Добоја.

Град је с југа био блокиран са Макљеновца, Уларица, Алибеговаца, Матузића, Шија и Шеварлија, са источне стране од Клокотинице и Бријеснице, затим биле су блокаде у Грапској, од ХВО-а у Јоховцу и дијела Чаршије у граду. Члан Удружења "Браниоци Добоја 2. мај 1992" Мирко Стојчиновић, реагујући на покушаје ревизионизма и злонамјерне етикете да су Срби агресори, каже да је ову пропаганду својом пресудом побио и Суд БиХ који је недавно, након дугогодишњег суђења, ослободио од оптужбе полицијско и цивилно руководство града Добоја. "Како Срби могу бити агресори!? Како може бити агресор Новак Поповић из Ритешића, којег су хрватске јединице Ријечке бригаде убиле 6. маја на кућном прагу, у Ритешићу гдје су рођени његов дјед, прадјед", упитао је Стојчиновић. Он је истакао да је из данашње перспективе веома видљиво да су се једино муслимани и Хрвати спремали за оружану борбу, те да је одбрана Добоја била најхуманија акција послије "Коридора живота" с обзиром да у њој није било страдалих муслиманских и хрватских цивила. Указујући на околности у Добоју прије 2. маја 1992. године, Стојчиновић је навео да је у то вријеме Добој био опкољен са свих страна и да су Срби били у енклави на свега 30 одсто некадашњег подручја општине. Он је навео да су у опкољавању града учествовале далеко бројније и опремљеније јединице Патриотске лиге и Зелених беретки, те Хрватског вијећа одбране и Збора народне гарде. Учесници су подсјетили да је на данашњи дан 1992. из Липца кренула организована одбрана града и осујећен циљ зеничког и тузланског корпуса такозване Армије БиХ да, у садејству са хрватским регуларним и паравојним снагама, на Ђурђевдан - 6. маја освоје Добој и изврше геноцид над Србима. Намјера им је била да окупирају Добој, након што су претходно то учиниле са Бродом, Оџаком и Дервентом, те да се Тузла споји са Зеницом. Некадашњи командир Прве чете Озренске бригаде Војске Републике Српске Раденко Николић рекао је да су прије 34 године, захваљујући специјалној војној операцији, браниоци онемогућили страдање Срба у Добоју, као што се то претходно догодило српском народу у Лијешћу, Сијековцу, Броду, Дервенти, Рабићу, Ритешићу и Јоховцу. Николић је истакао да истину о догађајима тог времена не може промијенити никакав ревизионизам, а као потврда тога је што су на овом подручју и прије 2. маја 1992. године биле присутне добро обучене терористичке групе од стране Ирана, што је задокументовано. Некадашњи учесник борби за одбрану Добоја Чедо Сегдар указао је на важност одбране града који је од 1992. до 1995. године био оаза спаса за око 50.000 Срба етнички прогнаних са подручја Зенице, Тузле, Високог и других локалних заједница, те Хрватске. Пуковник у пензији и командант Оперативне групе Добој Миливоје Симић навео је да је морал бранилаца био велики и да се радило о честитим и поносним људима, веома јединственим и моралним, о чијем чину и тековини мора да се упознају млади нараштаји. Током одбране града Добој једино је страдао Жарко Мишић, чија је кћерка Александра навела да је током очевог страдања имала свега четири и по мјесеца и да је о његовом херојству чула од његових сабораца. Она је задовољна што се и данас од заборава чува сјећање на један велики историјски подвиг. Данашњем обиљежавању присуствовао је посланик у Народној скупштини Републике Српске Данијел Јошић, те замјеник министра одбране у Савјету министара Александар Гогановић. Скупштина града Добоја донијела је одлуку да 2. мај буде проглашен за датум од значаја за ову локалну заједницу.