ДАНАС СВЕТИ СВЕШТЕНОМУЧЕНИК ПЛАТОН

БИЈЕЉИНА, 5. МАЈА /СРНА/ - Српска православна црква /СПЦ/ прославља данас Светог свештеномученика Платона који је као епископ бањалучки током Другог свјетског рата пострадао мученичком смрћу од усташа.

Усташе су ухапсиле владику Платона и одвели га 5. маја 1941. године, заједно са протојерејем Душаном Суботићем, архијерејским намјесником из тадашње Босанске Градишке, изван Бањалуке гдје су их убили и бацили у ријеку Врбању. Изнакажено тијело владике пронађено је у селу Кумсале 23. маја 1941. године. Сахрањен је на војничком гробљу у Бањалуци, а 1973. године пренијет је у бањалучку Саборну цркву. Када му је саопштено да као рођени Србин из Србије мора да напусти НДХ, владика Платон је то одбио, истаквши да ће као добар духовни пастир остати уз своје духовно стадо. "Ја сам канонски и законито од надлежних власти постављен за епископа бањалучког и као такав обавезао сам се пред Богом, Црквом и народом да ћу водити бригу о својој духовној пастви трајно и постојано, без обзира на ма какве прилике и догађаје, везујући нераздвојно живот и судбину своју са животом и судбином свог духовног стада и остајући у средини његовој на духовној стражи за све време док ме Господ у животу подржи, остајући уз своје стадо као добар пастир који душу своју полаже за своје овце", рекао је тада владика Платон. Епископ Платон, чије је свјетовно име Миливоје, рођен је 29. септембра 1874. године у Београду од оца Илије и мајке Јелке Соколовић. Он је гимназију учио у Врању и Нишу, а затим школовање наставио на Београдској богословији, гдје се замонашио док је похађао трећи разред. По завршетку Богословије рукоположен је за ђакона и презвитера. Године 1896. он одлази у Српско подворје у Москви, гдје је наставио богословско усавршавање на Духовној академији коју је завршио 1901. године са степеном кандидата богословља. По повратку из Русије, постављен је за старјешину манастира Рајиновца. Као професор је службовао у Алексинцу и Јагодини и за то вријеме је одликован достојанством синђела, протосинђела и архимандрита. У току Првог балканског рата 1912. архимандрит Платон био је бригадни свештеник, а у Првом свјетском рату војни свештеник. Кратко вријеме био је администратор Охридске епархије. Окупацију је архимандрит Платон провео у Србији. Био је и старешина манастира Крушедола /1934-1936/. За викарног епископа моравичког Платон је изабран 1936. године. Хиротонисао га је патријарх српски Варнава 4. октобра у Сремским Карловцима, уз саслужење митрополита загребачког Доситеја и Анастасија из Руске православне заграничне цркве, као и епископа бачког Иринеја, бостонског Макарија и сремског Саве. За епископа охридско-битољског Платно је изабран 22. јуна 1938. Послије годину дана премештен је у Бањалуку, гдје је дочекао почетак Другог свјетског рата. Свети архијерејски Сабор СПЦ 1998. године га је прогласио за свештеномученика и тада је унијет у Именослов светих СПЦ.