РУЂЕР БОШКОВИЋ - МАТЕМАТИЧАР, ФИЗИЧАР, ФИЛОЗОФ И ПЈЕСНИК

БИЈЕЉИНА, 17. МАЈА /СРНА/ - Руђер Бошковић, математичар, физичар, астроном, филозоф, пјесник и универзитетски професор, један од највећих умова науке свог времена, рођен је 18. маја 1711. године.

Насупрот Исаку Њутну, вријеме и простор Бошковић је сматрао релативним, по чему је претеча Алберта Ајнштајна. Он је био оснивач и директор Брерске астрономске опсерваторије код Милана и директор Оптичког института француске морнарице. Бошковић је поставио двије геометријске методе за одређивање елемената ротације Сунца, геометријску методу одређивања путање комета, јединствени закон силе, те претпоставио да се тијела не само привлаче, већ и одбијају на малим растојањима. Све формуле сферне тригонометрије свео је на четири основне, те израчунао димензије и спљоштеност Земље на основу мјерења меридијана. Бошковић је објавио низ расправа на латинском, италијанском и француском језику. Овај славни мислилац свјетског формата, према доступним подацима, по вјероисповијести био је римокатолик, а по националности Србин. Прецизније, Руђер Бошковић припадао је национално-вјерској групи која се до Другог свјетског рата означавала именом "Срби католици". Међутим, послије геноцида над Србима у усташкој Независној Држави Хрватској, ова етничко-вјерска група је нестала. Руђер Јосип Бошковић највећи је математичар и астроном Дубровника и један од најзначајнијих научника свога времена. Уврштен је међу 100 најзнаменитијих Срба свих времена. Рођен је као седмо дијете трговца Николе Бошковића /Србина из Орахова код Требиња/ и мајке Павле /италијанског поријекла, из породице Бара Бетере, познатог дубровачког пјесника/. Руђеров брат био је Бартоломеј Баро Бошковић. Цијели радни вијек Руђер Бошковић провео је у туђини, гдје је стекао свјетску славу, а само једном свратио је у свој завичајни Дубровник, и то 1747. године. Бошковић своје отаџбинско поријекло никада није крио - остао је "Словинац", како су се тада називали Јужни Словени. Умро је у Милану и сахрањен је у Цркви Свете Марије Подоне у овом граду 13. фебруара 1787. године, а срце му је пренесено у завичај.