Српска памти

15.05.2026

Time13:26:00

У КРИВОДОЛИМА СЛУЖЕН ПОМЕН ЗА СРПСКЕ ЖРТВЕ УСТАШКОГ ЗЛОЧИНА

ПАЛЕ, 15. МАЈА /СРНА/ - Код споменика у Криводолима код Пала данас је служен помен за више од 40 српских цивила које су убиле усташе у Другом свјетском рату са којег је поручено да је сјећање на страдале Србе обавеза и темељ постојања српског народа.

ПАЛЕ, 15. МАЈА /СРНА/ - Код споменика у Криводолима код Пала данас је служен помен за више од 40 српских цивила које су убиле усташе у Другом свјетском рату са којег је поручено да је сјећање на страдале Србе обавеза и темељ постојања српског народа.



Предсједник Скупштине Борачке организације Пале Радосав Живковић рекао је помен служен у оквиру манифестације "Сјећање на јуни 1992. године", коју организују општинска Борачка организацја и СУБНОР. "Морају бити јасне чињенице да је страдање српског народа континуитет политике која је вођена против Срба током 20. вијека", поручио је Живковић. Он је подсјетио да су у Криводолима убијена 43 домаћина из Раковца, а да је исте ноћи покољ настављен у селу, гдје је страдало 59 мјештана, међу којима 40 дјеце млађе од 14 година. "Зато треба говорити о карактеру овог злочина, јер је потпуно јасно да је циљ био да се затре српски народ на овом простору", рекао је Живковић. Он је указао да Борачка организација обиљежава и 83 године од страдања Срба у Јеловцима, гдје је од 11. до 15. новембра 1943. године на звјерски начин убијено 325 цивила. "Ако ми заборавимо, други ће то једва дочекати. Култура сјећања је наша обавеза и темељ постојања", нагласио је Живковић. Предсједник Скупштине града Источно Сарајево Бошко Југовић рекао је да су Криводоли једно од бројних мјеста на Сарајевско-романијском подручју на којима су усташе починиле злочине у Другом свјетском рату. "Морамо чувати културу сјећања јер су овдје на најсвирепији начин убијани Срби само зато што су били српски народ и што су бранили своја огњишта", додао је Југовић. Он је поручио да институције, школе и локалне заједнице морају континуирано радити на едукацији младих о страдању српског народа и значају очувања Републике Српске. Наставник историје у Основној школи "Пале" Ненад Томовић рекао је новинарима да су ученици, заједно са наставницима, припремили програм како би оживјели сјећање на трагичне догађаје из новембра 1943. године. "У оквиру манифестације организовано је 14 активности, а три паљанске школе укључене су у обиљежавање. Четврти пут смо у Криводолима да подсјетимо ученике и грађане на страдање српског народа", навео је Томовић, који је и члан комисије за његовање културе, сјећања и памћења у паљанској Борачкој организацији. Он је истакао да је злочин у Криводолима једна од најтрагичнијих прича у историји Пала, јер су жртве били српски цивили, а не војна пријетња. Томовић додаје да су у Криводолима убијени мушкарци из села Раковац, а исте ноћи усташке снаге ушле су у само село и починиле покољ над женама, дјецом и старцима. Томислав Савић, потомак страдалог Томе, рекао је да се у његовој породици са кољена на кољено преноси прича о злочину који су усташе починиле у новембру 1943. године. Он прича да су под изговором да ће издавати пропуснице за кретање у Независној Држави Хрватској, окупили мушкарце у згради тадашње општине, а данашњем Културном центру, тукли их и злостављали, а потом у колони одвели у Криводоле и звјерски убили бајонетима и хладним оружјем, како се не би чули пуцњи. Савић је навео да су тог дана убијена 43 мушкарца, док се на споменику налази 21 име, јер су неке породице своје страдале сахраниле у породичним гробљима. "Мој дјед није сахрањен овдје. Искрварио је од рана недалеко од Криводола, према Раковцу, и сахрањен је у породичној гробници Савића", рекао је Савић. Ученик Основне школе "Пале" Богдан Крајишник, који је учествовао у пригодном програму о страдању у Криводолима и Раковцу, истакао је да се тај покољ не смије заборавити и да млађе генерације требају да његују културу сјећања о страдању српског народа. У оквиру обиљежавања манифестације "Дани сјећања на јуни 1992. године", у четвртак, 21. маја, у 11.00 часова биће служен помен за погинуле борце у Подграбу.

Српска памти

Timeприје 1 сат

ДОДИК: ОДБРАНА САРАЈЕВСКО-РОМАНИЈСКЕ РЕГИЈЕ НАЈТЕЖА И НАЈСЛАВНИЈА СТРАНИЦА У ИСТОРИЈИ ОДБРАМБЕНО-ОТАЏБИНСКОГ РАТА

ДОДИК: ОДБРАНА САРАЈЕВСКО-РОМАНИЈСКЕ РЕГИЈЕ НАЈТЕЖА И НАЈСЛАВНИЈА СТРАНИЦА У ИСТОРИЈИ ОДБРАМБЕНО-ОТАЏБИНСКОГ РАТА

БАЊАЛУКА, 16. ЈУНА /СРНА/ - Одбрана Сарајевско-романијске регије представља једну од најтежих, најдуготрајнијих и најславнијих страница у историји Одб...

Timeприје 1 сат

ОБИЉЕЖАВАЊЕ ДАНА ОДБРАНЕ СРБА САРАЈЕВСКО-РОМАНИЈСКЕ РЕГИЈЕ

ОБИЉЕЖАВАЊЕ ДАНА ОДБРАНЕ СРБА САРАЈЕВСКО-РОМАНИЈСКЕ РЕГИЈЕ

СОКОЛАЦ, 16. ЈУНА /СРНА/ - На Сокоцу и Равној Романији данас ће бити обиљежен Дан одбране Срба Сарајевско-романијске регије, у којој је живот положило...

Timeприје 11 сати

ЛИНТА: НЕ СМИЈЕМО ОДУСТАТИ ОД ПРАВДЕ ЗА ЖРТВЕ ЗЛОЧИНА НА БУНИ КОД МОСТАРА

ЛИНТА: НЕ СМИЈЕМО ОДУСТАТИ ОД ПРАВДЕ ЗА ЖРТВЕ ЗЛОЧИНА НА БУНИ КОД МОСТАРА

БЕОГРАД, 15. ЈУНА /СРНА/ - Предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта истакао је да Срби никада не смију одустати од правде за 29 звјерски убије...

Timeприје 14 сати

ШЕХОВАЦ: ОДБРАНОМ САРАЈЕВСКО-РОМАНИЈСКЕ РЕГИЈЕ ОДБРАЊЕНА СРПСКА

ШЕХОВАЦ: ОДБРАНОМ САРАЈЕВСКО-РОМАНИЈСКЕ РЕГИЈЕ ОДБРАЊЕНА СРПСКА

ИСТОЧНО САРАЈЕВО, 15. ЈУНА /СРНА/ - Одбраном Сарајевско-романијске регије одбрањена је и Република Српска, а да се то није десило Српске данас можда н...

Timeприје 14 сати

ЋОСИЋ: НА ПОДРУЧЈУ САРАЈЕВСКО-РОМАНИЈСКЕ РЕГИЈЕ БРАЊЕНА ВЈЕКОВНА СРПСКА ОГЊИШТА

ЋОСИЋ: НА ПОДРУЧЈУ САРАЈЕВСКО-РОМАНИЈСКЕ РЕГИЈЕ БРАЊЕНА ВЈЕКОВНА СРПСКА ОГЊИШТА

ИСТОЧНО САРАЈЕВО, 15. ЈУНА /СРНА/ - Градоначелник Источног Сарајева Љубиша Ћосић изјавио је Срни да је Војска Републике Српске на подручју Сарајевско-...

Timeприје 17 сати

ЈОШ СЕ ТРАГА ЗА 82 СРБА, ОСНОВАТИ КАНЦЕЛАРИЈУ У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ

ЈОШ СЕ ТРАГА ЗА 82 СРБА, ОСНОВАТИ КАНЦЕЛАРИЈУ У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ

МОСТАР, 15. ЈУНА /СРНА/ - Још се трага за 82 Срба са подручја Херцеговине несталих током протеклог рата, а Републичка организација породица заробљених...

Погледај све

Copyright © 2023 Novinska agencija Republike Srpske - Srna. Sva prava zadržana. Sadržaj ovih stranica se ne smije prenositi bez dozvole i bez navođenja izvora.