БОСНИЋ: СРПСКО КУЛТУРНО БЛАГО У ХРВАТСКОЈ ПРОЛАЗИ КАО И СРБИ, ТОТАЛНО УНИШТАВАЊЕ ИЛИ КРАЂА

БЕОГРАД, 17. МАЈА /СРНА/ - Српско културно благо у Хрватској пролази као и Срби, од тоталног уништавање до крађа и присвајање, изјавио је Срни предсједник Покрета Срба Крајишника Миле Боснић поводом објаве фотографија српских икона на странци "Фејсбука" за купопродају антиквитета Хрватске.

"То је још један показатељ да је оно што се Србима у Крајини и Хрватској десило 1991. године само наставак онога што је било од 1941. до 1945. године - тотално уништење свих трагова постојања, а први на удару су били српска црква и српске књиге", навео је Боснић. Подсјетио је да су Хрвати током Другог свјетског рата све српске цркве или затворили или запалили и срушили, један дио претворили су у римокатоличке, а све остало су уништили или опљачкали. Боснић је навео да је Хрватска, 50 година касније, од 1991. године спалила више од 2,5 милиона књига штампаних ћирилицом, на екавици или оних о борби против фашизма у Другом свјетском рату, као и више од 3.000 српских споменика. "Украли су нам ојкачу, сињску алку, а сад и славу хоће да нам узму као своје нематеријално благо. Негдје сам чуо да хоће и Бадњак и српске божићне обичаје. Хоће и ћирилицу. Ту већ иде у смјеру да је то, наводно, старо хрватско писмо", указао је Боснић. Он сматра да је требало тражити од Хрватске да Србима врате тих 2,5 милиона књига. "Пазите, 2,5 милиона књига су попалили, то је та европска Хрватска. Гледао сам, поводом годишњице страдања на Петровој гори, споменик устанку народа Баније и Кордуна /у Другом свјетском рату/. И то су уништили јер су се ту Срби тукли са усташама и ту је српски народ страдао. То је девастирано", навео је Боснић. Боснић је рекао да је преостало још само да Србима одузму и земљу и да заврше са уништавањем српског културног блага. "Са једне стране то је тотално уништавање, а са друге крадеш и присвајаш", додао је Боснић. На "Фејсбук" групи "Антиквитети, старине енд умјетнине Хрватска" један члан је објавио фотографије неколико православних икона сликаних на дрвету, које дјелују врло старо. Аутор фотографија тврди да је иконе пронашао у кући у хрватском Загорју, коју је купио прије три године. Историчари умјетности које је Срна контактирала нису могли само на основу фотографија да процјене поријекло и аутентичност икона, али не искључују могућност, између осталог и због дрвених оквира, да можда потичу из неке од српских цркава – брвнара, каквих је било пуно у Славонији, на Банији и Кордуну.