ЛИНТА: ХРВАТСКА ПРИСВОЈИЛА И КРСНУ СЛАВУ, ОСНОВАТИ МУЗЕЈ СРБА ИЗ РЕГИОНА

БЕОГРАД, 19. МАЈА /СРНА/ - Предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта оцијенио да одлука Хрватске да крсну славу означи као хрватско културно добро представља подмукли план брисања вишевјековног постојања српског народа и предложио да Србија оснује музеј Срба из региона.

Линта је оцијенио да је један од стратешких циљева Загреба хрватизација свега што припада српском народу. Он је у саопштењу истакао да Хрватска наставља да присваја српско културно, духовно и историјско насљеђе, а посљедњи примјер је управо скандалозна, али очекивана одлука хрватског Министарства културе и медија да прогласи крсну славу једним од својих традиционалних обичаја и нематеријалних културних добара. Линта је навео да је неспорна чињеница да је крсна слава један од најважнијих празника Срба и један од темеља породичног и духовног живота српског народа, те подсјетио да је Србија још 2014. године уписала крсну славу на Унескову Репрезентативну листу нематеријалног културног насљеђа човјечанства као српски обичај. Он је указао да Хрватска врши хрватизацију свега српског, као што су српски православни обичаји, традиција, пјесме, писмо, фолклор, ношње, гробља, споменици, записи, повеље, списи, као и српски научници, умјетници, писци, јунаци, спортисти и други познати Срби са подручја данашње Хрватске и дијелова БиХ. Према његовим ријечима, то конкретно значи да Хрватска систематски ради на томе да трагови српског присуства буду преименовани и проглашени хрватским, како би се послала порука да Срби на тим просторима никада нису ни постојали. "Јасно је да није само ријеч о присвајању једног обичаја, него о подмуклом плану брисања вишевјековног постојања српског народа", додао је Линта. Линта је напоменуо да Србија има обавезу да штити културну баштину српског народа у региону, односно да се залаже за досљедну примјену међународних конвенција о заштити материјалног и нематеријалног културног насљеђа изван Србије. Он је указао да је посебно важно да се заштити српска културна баштина у оним државама гдје Срби више не живе или живе у веома малом броју због етничког чишћења или других разлога. Линта сматра да због тога Србија треба да оснује посебну државну институцију музеј Срба из региона који би се бавио чувањем и његовањем културног насљеђа, обичаја и традиције Срба који су родом и поријеклом из региона или живе у Словенији, Хрватској, БиХ, Црној Гори, Сјеверној Македонији, Мађарској, Румунији или Албанији. У оквиру музеја Срба из региона постојао би већи број културних центара, а један од њих би био културни центар Срба из Крајине. Линта је додао да би, осим тога, постојали културни центри Срба из ФБиХ, Републике Српске, Црне Горе, Сјеверне Македоније, Словеније и Албаније. Министарство културе и медија Хрватске донијело је 20. априла одлуку којом се "слава, крсница или крсно име – прослава обитељског свеца заштитника неретванских католика" проглашава културним добром и уписује на заштићену листу. Хрватска је тако "заштитила славу, крсницу и крсно име", односно не "дан свеца" или неки католички обичај, него управо појмове који су у српској традицији дубоко укоријењени и јасно означени.