НАЛОГОДАВЦИ И ИЗВРШИОЦИ ЗЛОЧИНА НАД СРБИМА ПОЗНАТИ, КАЗНЕ ЈОШ НЕМА

На подручју цијеле општине Коњиц након почетка посљедњег рата Срби су убијани тамо гдје су се затекли, а многи су депортовани у логоре "Челебићи" и "Мусала", гдје су излагани понижавању и тешком психичком и физичком мучењу, што се често завршавало смртним исходом... У злочинима над Србима учествовали су и муџахедини из исламских земаља који су били у саставу муслиманских војних јединица

Припремио: Огњен БЕГОВИЋ ИСТОЧНО САРАЈЕВО, 20. МАЈА /СРНА/ - У активностима СДА на подручју Коњица на организовању "Патриотске лиге", као војног крила странке, почетком маја 1991. године нарочито су се истицали начелник локалне организационe јединицe МУП-а Јасмин Гуска, замјеник начелника јавне безбједности Шефко Никшић и руководилац за материјално-техничка средства МУП-а Нијаз Салчин, подаци су којима располажу бројна српска удружења за истраживање ратних злочина над Србима током рата у БиХ. Према тим изворима Сефер Халиловић, бивши официр ЈНА, био је један од главних организатора активности злогласне "Патриотске лиге", који су се првих дана рата у БиХ наоружавали илегалном набавком оружја, нарочито преко Хрватске. Крајем 1991. године у oпштини Коњиц Хрвати су формирали Хрватско вијеће одбране /ХВО/. Формиране су двије бојне /батаљона/, а командант ХВО-а за Коњиц био је Ивица Азиновић. И Хрвати су се организовано наоружавали преко Хрватске, а ХВО је учествовао и у наоружавању муслимана. Наоружавање Хрвата и муслимана вршено је и крађом оружја и муниције из фабрике "Игман" у Коњицу. Прва крађа извршена је децембра 1991. године, друга - почетком фебруара 1992. године, а трећа - крајем фебруара или почетком марта 1992. године. Украдена је велика количина муниције и више од хиљаду комада оружја лакшег калибра. Један од главних организатора крађе био је Фехим Ћибо из Коњица, који је радио у фабрици као оружар на полигону. ЗЛОЧИНЕ НАД СРБИМА ВРШИЛИ МУСЛИМАНИ, ХРВАТИ И МУЏАХЕДИНИ Након почетка ратних сукоба, муслимани и Хрвати у Коњицу организовано су чинили злочине над Србима усмјерене на уништење српског народа на том подручју, а убиства Срба вршена су нарочито у мају 1992. године. Приликом напада на српска села Брадину, Доње Село, Блаце и друга, припадници муслиманских и хрватских војних јединица масовно су убијали Србе који нису успјели да побјегну. На подручју цијеле општине Коњиц након почетка посљедњег рата Срби су убијани тамо гдје су се затекли, а многи су депортовани у логоре "Челебићи" и "Мусала", гдје су излагани понижавању и тешком психичком и физичком мучењу, што се често завршавало смртним исходом. Убијани су и старци, жене, дјеца, болесни и изнемогли. Неки Срби, цивили, убијани су клањем, као у вријеме геноцида у Другом свјетском рату. У злочинима над Србима учествовали су и муџахедини из исламских земаља који су били у саставу муслиманских војних јединица. Упркос подацима о масовним злочинима који имају карактер геноцида над Србима на подручју Коњица, поступак пред Хашким трибуналом ограничио се само на четири извршиоца злочина - Зејнил Делалић, Здравко Муцић Паво, Хазим Делић и Есад Ланџо звани Зенга, и то само за убиство 13 Срба у једном логору. ОСАМ НАЛОГОДАВАЦА, 171 ИЗВРШИЛАЦ ЗЛОЧИНА И 174 СРПСКЕ ЖРТВЕ Као главни наредбодавци убистава, прогона и етничког чишћења Срба на подручју Коњица у извјештајима бројних српских удружења која се баве истраживањем ратних злочина наводе се Русмир Хаџихусеиновић, љекар уролог, предсједник СДА у Коњицу и предсједник те општине, Јасмин Гуска, ветеринар, први секретар СДА Коњиц и шеф полиције, Сафет Ћибо, љекар ортопед, Зејнел Делалић - приватни предузетник који је живио у Њемачкој и Аустрији, командант муслиманске војске и један од главних спонзора СДА. На овој листи налазе се и Здравко Муцић, управник логора Челебићи и логора у спортској дворани "Мусала" у Коњицу од 29. маја 1992. до 18. новембра 1992. године, Хазем Делић, замјеник управника логора "Челебићи" и спортске дворане "Мусала" у Коњицу, гдје је послије одласка Муцића постао комадант логора, али и главни наредбодавац и извршилац многих убистава и мучења затвореника. На листи су и Исмет Хебибовић звани Броћета, командант логора "Мусала", те Есад Гачић, управник тог логора 1994-1995. године. ТРИ ПАКЛЕНА ДАНА ЗА СРБЕ У БРАДИНИ Његово високопреосвештенство митрополит захумско-херцеговачки Димитрије са свештенством, служиће у понедјељак, 25. маја, у Храму Вазнесења Господњег у Брадини Свету архијерејску литургију. Након литургије која почиње у 10.00 часова, биће служен парастос у знак сјећања на страшни дан прије 34 године када су злочинци из редова муслиманских и хрватских снага спалили ово и околна села и када су злочинци на најбруталнији начин убили 48 српских цивила, остале протјерали и одвели у логоре, а храм Вазнесења Господњег запалили и срушили. Послије помена и полагања вијенаца на спомен-обиљежје српским жртвама отаџбинског рата у БиХ, који се налази у порти, у сали поред храма биће организован ручак за све учеснике овог духовног и меморијалног догађаја. За три дана, од 25. до 27. маја 1992. године, бошњачки и хрватски злочинци бацили су 26 тијела у јаму испред православног храма у Брадини. У логорима су животе изгубила још 22 српска цивила, а за пет лица се и даље трага. Међу 48 убијених Срба у Брадини највише је чланова из породице Куљанин, а страдали су и Вујичићи, Мркајићи, Жуже, Куреши, Глигоревићи, Копривице, Драганићи и Живаци. Преостало српско становништво протјерано је са својих огњишта, њихова покретна имовина је опљачкана, а куће и црква запаљени. Прије рата, у Брадини је било 280 српских кућа са око 1.200 становника.