НЕОПХОДНО ОЧУВАЊЕ ИСТОРИЈСКЕ ИСТИНЕ И СУПРОТСТАВЉАЊЕ РЕЛАТИВИЗАЦИЈИ ЗЛОЧИНА

БАЊАЛУКА, 21. МАЈА /СРНА/ - Посланици Народне скупштине Републике Српске и представници Савјета Федерације Федералне скупштине Руске Федерације поручили су данас да је неопходно очување историјске истине, културе сјећања и да је потребно супротставити се ревизији историје и релативизацији злочина почињених током Другог свјетског рата.

Они су путем видео-конференције учествовали у раду округлог стола о теми "Лекције Другог свјетског рата, нови изазови данашњице - препород нацизма", те нагласили страдање совјетског и српског народа током 20. вијека. Потпредсједник Народне скупштине Републике Српске Драгомир Васић истакао је да је данас посебно важно говорити о култури сјећања и опасности политичке ревизије прошлости, будући да живимо у времену када се покушавају релативизовати страдања појединих народа и наметнути једнострани политички наративи о ратовима на простору бивше Југославије. "Српски народ током рата у БиХ често је био представљен као агресор, док су српске жртве и страдања остајали маргинализовани", нагласио је он и додао да Република Српска представља гарант политичке равноправности и опстанка српског народа данас. Васић је додао да трајно помирење на овим просторима није могуће без равноправног односа према свим жртвама и поштовања Дејтонског мировног споразума, саопштено је из Народне скупштине. Народни посланик Тамара Дамјановић истакла је да побједа над нацизмом и фашизмом представља једну од најважнијих историјских прекретница 20. вијека. Говорећи о теми "Историјски значај побједе СССР-а у Другом свјетском рату", она је подсјетила да је Совјетски Савез поднио огромне људске жртве у борби против нацистичке Њемачке и дао пресудан допринос ослобађању Европе и свијета од злочиначке идеологије. "Сјећање на побједу над фашизмом мора остати трајно присутно у колективном памћењу народа, не као позив на подјеле, већ као опомена будућим генерацијама о цијени рата и значају мира", нагласила је Дамјановићева. Она је истакла историјску повезаност српског и руског народа, који су кроз историју заједно подносили велике жртве у борби за слободу. Посланик Срђан Мазалица, говорећи о теми "Геноцид над совјетским и српским народом у Другом свјетском рату", рекао је да је нацистичка политика према словенским народима била заснована на расним и освајачким идеологијама чији циљ је био њихово потпуно уништење и поробљавање. Он је подсјетио на огромне људске жртве и страдања милиона цивила и ратних заробљеника током Другог свјетског рата. Говорећи о геноциду над Србима у НДХ, Мазалица је истакао да је ријеч о системској политици прогона, убистава, депортација и присилне асимилације српског народа. Мазалица је нагласио да је обавеза садашњих генерација да чувају сјећање на жртве и да не дозволе релативизацију злочина и ревизију историјских чињеница. Посланик Милан Трнинић је истакао да страдање српског народа током посљедњег рата у БиХ до данас није довољно истражено, нити признато у међународној јавности. "Бројни су злочини над српским цивилима остали без адекватног правосудног епилога, што додатно продубљује неповјерење и подјеле у БиХ", рекао је он говорећи о теми "Злочин над Србима у рату у БиХ 1992–1995". Он је указао на страдања Срба у Подрињу, Братунцу, Сребреници, Скеланима и другим мјестима, истичући да стварно помирење није могуће уколико се жртве посматрају селективно. Посланик Велибор Станић говорио је о теми "Дејтонски споразум, резултати и посљедице", те је нагласио да овај документ представља темељ мира и уставноправног положаја Републике Српске. Како је истакао, Република Српска није настала у Дејтону, већ је тамо међународно потврђена као један од два равноправна ентитета у БиХ. Станић је указао на вишегодишње покушаје централизације БиХ и преноса надлежности мимо изворног Дејтонског споразума, уз оцјену да стабилност БиХ може бити очувана искључиво кроз поштовање уставне равноправности народа и досљедну примјену међународних споразума. "Република Српска остаје опредијељена за дијалог, мирно политичко дјеловање и заштиту свог уставног положаја", рекао је Станић. Академик Јелена Гускова указала је на значај очувања руско-српских односа и истакла да се ови односи потврђују кроз институционалне и политичке контакте, те да су такви контакти важан показатељ континуитета и међусобног разумијевања. "Односи српског и руског народа додатно учвршћују кроз заједничко његовање културних и историјских веза, као и међусобно разумијевање у савременим околностима", рекла је Гускова, која је главни научни сарадник и руководилац Центра за проучавање савремене балканске кризе Института за славистику Руске академије наука. У раду округлог стола у име Савјета Федерације Федералне скупштине Руске Федерације учестовали су и члан Комитета Савјета Федерације за Пословник и организацију парламентарне дјелатности Александар Лутовинов, први замјеник предсједника Комитета Сергеј Перминов, члан Комитета Савјета Федерације за међународне послове Алексеј Кондратјев и други.