ПОПИСОМ СТРАДАЛИХ СРБА ДЕВЕДЕСЕТИХ СРПСКА ДАЛА ДОБАР ПРИМЈЕР

Када додирнете или видите документ од пре осамсто година о оснивању манастира или о оснивању српске државе, или о крунисању првог нашег краља, шта ви онда ту да кажете? Останете неми, будете поносни и срећни да смо заиста историјски народ, нагласио је Кузмановић

Разговарала: Весна ШУРБАТ БЕОГРАД, 24. МАЈА /СРНА/ - Директор Архива Војводине Небојша Кузмановић изјавио је Срни да је добро што је Република Српска правовремено урадила попис страдалих Срба у отаџбинским ратовима деведесетих година прошлог вијека. "То је добар пример за све и за нас у Србији", рекао је Кузмановић, те навео да је неопходно систематско прикупљање и чување архивске грађе како би се утврдила истина о жртвама и да се ради на томе. Он је истакао да је поносан на рад запослених у Републичком центру за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица. "Колико је тога урађено и колико је то рађено на вријеме, већ тамо 1992, 1993. и 1994. године су скупљани /подаци/ и сад се објављују књиге", рекао је он. Кузмановић је указао на чињеницу да српски народ, нажалост, још нема потпун попис жртава из Првог и Другог свјетског рата. Он је навео примјер Јевреја, који су успјели да сакупе и попишу пет милиона од шест милиона сународника убијених или несталих у њемачким концлогорима и на друге начине током Другог свјетског рата, истичући да домаће институције настоје да уче од Меморијалног центра "Јад Вашем" у Јерусалиму, са којим српске архивске инстуције сарађују и размјењују документацију. ОДЛИЧНА САРАДЊА АРХИВА ВОЈВОДИНЕ И СРПСКЕ НА ХИЛАНДАРСКОЈ ГРАЂИ Кузмановић је указао и на одличну сарадњу Архива Војводине са Архивом Републике Српске, који заједно објављуји књиге, а као посебно значајан навео је рад на заједничком пројекту "Усташка зверства". Он је посебно истакао сарадњу на сређивању архивске грађе на Хиландару, што је велика привилегија коју је имало троје људи из војвођанског и један из Архива Републике Српске. "Сређивали смо грађу с краја 19. и из 20. века, документа која је у својој кореспонденцији и раду манастир Хиландар имао тада. Та се документа сређују по архивистичким правилима - слажу се по редоследу, датуму, по неким методолошким принципима", рекао је он. Кузмановић напомиње да та документа нису ништа епохално, за разлику од докумената од прије осамсто година, која су већ сређена, као што су Карејски типик Светог Саве или оригинални документ Светог Симеона Мироточивог о оснивању манастира Хиландар, која су свједочанства државности српског народа већ осам вијекова. "Можете да причате, да снимате филмове, да пишете књиге, али када додирнете или видите документ од пре осамсто година о оснивању манастира или о оснивању српске државе, или о крунисању првог нашег краља, шта ви онда ту да кажете? Останете неми, будете поносни и срећни да смо заиста историјски народ", истиче Кузмановић. Он указује да то не говори у контексту митологије да су "Срби народ најстарији", него истине да српски народ постоји толико вијекова и да за то има и доказе који се налазе у Хиландару. Кузмановић је рекао да је у Јерусалиму постојао манастир Немањића, као и мјеста која је Свети Сава купио. "То је нешто фасцинантно да је Србија у средњем веку била међу четири или пет држава које су у Јерусалиму имале своје поседе, манастире. И то је нешто феноменално. А на архивима је да очувају оригинална документа, што ми чинимо", поручио је Кузмановић. ОПАСНОСТ ОД НЕСТАНКА ДОКУМЕНАТА ЗБОГ ОСЛАЊАЊА НА ЕЛЕКТРОНСКЕ АРХИВЕ Кузмановић је оцијенио да у савременом добу постоји опасност од нестанка докумената због ослањања на електронске архиве, те апеловао да грађани чувају сваки папирић јер временом може постати драгоцјен историјски извор. "Бојим се да улазимо у постмодерно доба, у којем нема више докумената на папиру или на неком формату који је лако сачувати. Сви имамо проблем са електронском грађом, електронским архивима и многи се сад уздају у то. Међутим, ја сам стара школа и конзервативан и скептичан, бојим се да може да се деси злонамерно или случајно да нека електронска документа нестану", рекао је он. Кузмановић је подсјетио на некадашње дискете или ЦД-ове на којим су чувана документа, а који више не могу да се отворе јер више нису компатибилни са новим рачунарима. "Тако да смо ми последњи Мохиканци. Апелујем на све грађане, не само са простора које ми покривамо, него све људе да чувају сваки папирић, јер сваки тај папирић и те како може бити занимљив", каже он. Кузмановић је као занимљив примјер из свог искуства навео како је на основу старог писма сазнао да је у Београду двадесетих година прошлог вијека била улица бана Јосипа Јелачића. Ријеч је о писму српског књижевника Ристе Ковиједића, који је био лектор српскохрватског језика у Словачкој, упућеног из Братиславе његовом професору, ректору Павлу Поповићу у Београд. "Значи, ја гледам коверту, нема писма, али има коверта. Назад је његова адреса, напред је адреса ректората и пише Павле Поповић, ректор, Ректорат београдски, Улица бана Јосипа Јелачића. Дакле, ја у шоку, какав сад бан Јосип Јелачић", прича Кузмановић.