СВЕ ВИШЕ ДЈЕЦЕ У РАЉАМА ПРЕДАТОРА

БАЊАЛУКА, 31. МАЈА /СРНА/ - Све више дјеце је у раљама предатора, а на то указују подаци броја кривичних дјела сексуалног злостављања и искориштавања дјеце од лани у Републици Српској који је био у знатном порасту у односу на 2024. годину.

Званични подаци МУП-а Републике Српске показују да је лани у области кривичних дјела сексуалног злостављања и искориштавања дјеце евидентирано 69 случајева, што представља пораст од 35,3 одсто у односу на 51 случај из 2024. године, пишу Независне новине. Када је у питању силовање, у 2025. години евидентирано је укупно 12 случајева, а четири жртве биле су малољетне. Најзаступљенији облик у области кривичних дјела сексуалног злостављања и искориштавања дјеце је искориштавање дјеце за порнографију, чак 28 случајева, док је обљуба са дјететом млађим од 15 година регистрована 25 пута. Забиљежено је и пет случајева полне злоупотребе дјетета старијег од 15 година, пет случајева упознавања дјеце са порнографским садржајем, два случаја задовољења полних страсти пред дјететом, као и четири случаја кориштења рачунарских мрежа или комуникационих средстава у сврху извршења ових кривичних дјела. Према подацима по полицијским управама, када је ријеч о кривичним дјелима сексуалног злостављања и искориштавања дјеце, највише случајева забиљежено је на подручју у надлежности Полицијске управе Бањалука /16/, затим Полицијске управе Бијељина /15/ и Полицијске управе Добој /12/. Омбудсман за дјецу Републике Српске Гордана Рајић рекла је да се у пракси показује да починиоци најчешће не дјелују нагло и отворено, већ кроз дужи период граде однос повјерења са дјететом, користећи лажне профиле, уцјене, емотивну манипулацију или вршњачки притисак. Због тога је, каже, посебно важно дјецу учити да препознају такве обрасце понашања и да знају да сваку непријатну или сумњиву комуникацију одмах пријаве одраслој особи од повјерења. Tакође, додала је, потребно је континуирано едуковати родитеље, наставнике и стручне сараднике јер дјеца често шаљу одређене сигнале које одрасли не препознају на вријеме. У великом броју случајева дијете дуго остаје само са проблемом управо због страха, стида или осјећаја кривице. Рајићева је указала да дјеца врло рано добијају приступ дигиталним платформама, а да при томе често нису свјесна ризика, манипулација и посљедица дијељења фотографија, снимака или комуникације са непознатим особама, те да, ако се то има у виду, подаци о порасту броја кривичних дјела сексуалног злостављања и искориштавања дјеце додатно забрињавају.