ПОСЛИЈЕ 32 ГОДИНЕ СВЕГА ШЕСТ КУЋА ОБНОВЉЕНО

ЗАВИДОВИЋИ, 31. МАЈА /СРНА/ - Само шест српских породица успјело је да обнови имања након што су протјерани 1994. године из Свињашнице код Завидовића, гдје је прије рата живјело око 480 становника, јер федерални нивои власти нису омогућили одрживи повратак.

Ријеч је о засеоцима Прокопићи, Поље, Трипуновићи, Цурићи, Раван, Стакићи, Потпаљеник, Подмалован, Марићи, Сјерковине, Сјенекос, Лазендићи, Божићи и Туњик. Члан Управног одбора Удружења повратника, расељених и избјеглих "Свињашница" Миленко Прокопић изјавио је Срни да је овом веома здрав и богат крај са ријекама и извориштима воде, шумом, али да огроман потенцијал за живот и развој туризма онемогућава одсуство воље федералних власти да се Србима омогући одрживи повратак. "Након рата, расијани у другим крајевима, родитељи су се борили за нашу егзистенцију и прича о повратку била је далека будућност. Сада смо стали на своје ноге", истакао је Прокопић. Почетна намјера групе млађих у жељи да обиђу згаришта кућа својих родитеља прерасла је у мјесто фамилијарног окупљања на вјерске празнике и пољска саборовања, с циљем стварања услова за одрживи повратак и оснаживање потомака да не продају дједовину. "Ипак, то је наше. Почели смо да крчимо прилаз, правимо надстрешницу и обновимо пут, а затим се природно наметнула идеја да ту направимо нешто, те смо почели истраживати о правима које имамо као расељена лица, односно повратници", навео је Прокопић. Ту, каже, почињу проблеми јер се остваривање права за донаторскa средства у ФБиХ претворило у за Србе неуспјешну индивидуалну административну борбу дужу од 15 година, која је трајала све док нису формирали Удружење повратника, расељених лица и избјеглица "Свињашница", са чланством међу којим има и добрих правника, а још се омасовљава. Он је рекао да људи не познају своја права и иду на административни зид, те је нагласио да је Дејтонским и другим споразумима јасно дефинисано да право на донаторска средства за обнову куће може имати насљедник ако власник није жив, да упркос опструкцијама, повратници имају право и на струју и још много тога. Прокопић је упозорио да је Србима без струје и обнове путне инфраструктуре онемогућено да обнове имања и поручио је да, упркос опструкцијама са донаторским средствима и апликацијама на пројекте, све више некадашњих мјештана планира да се врати на своје. Он је подсјетио да федерално министарство по јавном позиву од прије двије године Удружењу "Свињашница" није одобрило средства за обнову пута до гробља и изградњу дома, упркос томе што су се нашли на прелиминарној листи. "Мој дјед је имао осморо дјеце и да нисмо протјерани, Прокопићи би било насеље са до 50 кућа, али, опет, хвала Богу, данас имају бар двије", изјавио је Прокопић и истакао да је његово четворо дјеце гарант да ће Прокопићи и даље бити на овом подручју. Уз емотивни однос према овом крају и прецима, Прокопић је указао и на културне материјалне трагове историјског постојања Срба, попут три манастира, бројних цркава и стећака, запуштених локалитета са остацима утврда и грађевина, а све је смјештено у индустријски незагађеној здравој и разноврсној природи. "То су такви ресурси и потенцијали и са туристичког аспекта, али да би се задовољили стандарди и неопходна логистика за туристе, потребно је обновити путну инфраструктуру и омогућити одрживи повратак, а тиме и уређење тренутно запуштеног краја", закључио је Прокопић.