НАВОДИ ГЕОПОЛА О ДРЖАВНОЈ ИМОВИНИ ПРОТИВНИ УСТАВИМА И МЕЂУНАРОДНИМ КОНВЕНЦИЈАМА

БАЊАЛУКА, 8. ЈУНА /СРНА/ - Наводи Центра за геополитичка истраживања /Геопол/ у вези са законским рјешењем о државној имовини БиХ, противни су уставима у БиХ и свим међународним конвенцијама, саопштено је из Републике управе за геодетске и имовинско-правне послове /РУГИПП/.

Све написано у тексту "Питање државне имовине БиХ - геополитичка и правна анализа несугласица и приједлог одрживог рјешења с нацртом законских измјена", у потпуности је супротно Дејтонском мировном споразуму и Уставу БиХ, те супротно Уставу Републике Српске и Уставу Федерације БиХ /ФБиХ/, па и Европској конвенцији о људским правима и основним слободама, поручили су из РУГИПП-а. Према тексту Геополоа којим се предлаже законско рјешење о државној имовини, државна имовина је власништво БиХ и разврстава се према свом карактеру и намјени у три категорије, стратешка државна имовина, функционална јавна имовина и локална развојна имовина, појашњавају из РУГИПП-а. Између осталог, текст предвиђа и усклађивање ентитетских закона са предложеним текстом у року од шест мјесеци. РУГИПП указује на то да је Дејтонским мировним споразумом територијална подјела у складу са "Женевским принципима" уговорена Анексом 2 - Споразумом о граници између Републике Српске и Федерације БиХ, којим је чланом 1. уговорено да ће граница између Републике Српске и ФБиХ бити онаква како је одређена на мапи у Додатку тог споразума. Исто тако, Уставом БиХ није прописано да имовина припада БиХ, нити да БиХ може имати уставну надлежност у вези са тим питањем. "Наглашавамо да је чланом 12. Устава БиХ прописано да ће ентитети извршити измјене својих устава како би исти били усклађени са овим уставом, те је Република Српска то и учинила и Устав Републике Српске је 2003. године усаглашен са Уставом БиХ", подсјећају из РУГИПП-а. Тако је Амандманом 32. тачка 6. на члан 68. Устава Републике Српске прописано да Република уређује и обезбјеђује, између осталог, својинске и облигационе односе и заштиту свих облика својине, а чланом 70. став 1. тачка 2. Устава је прописано да Народна скупштина Републике Српске доноси законе, друге прописе и опште акте, прецизирају из РУГИПП-а. Имајући ово у виду, Република Српска је у периоду од 1995. године па до данас законски уредила својинске односе на свим непокретностима на територији Републике Српске /бивша друштвена својина/ кроз доношење Закона о стварним правима и других материјалних прописа који уређују област некретнина. На сличан, готово идентичан начин, својинске односе на непокретностима уредила је ФБиХ, доношењем свог Закона о стварним правима и других материјалних прописа који уређују област некретнина. Закон о стварним правима прошао је процедуру оцјене уставности код Уставног суда Републике Српске и Уставног суда БиХ, гдје су исте одредбе, нарочите прелазне и завршне, оцијењене као уставне. Уколико се хоће на други начин регулисати односи на некретнинама у бившој друштвеној својини, онда би било потребно измијенити Устав БиХ односно Дејтонски мировни споразум, као и Уставе Републике Српске и ФБиХ, као и у Дистрикту Брчко и све материјалне прописе који су донесени са сада важећим уставима да би се нешто промијенило у односу на некретнине бивше друштвене својине на територији БиХ. Било каква промјена би угрожавала стечена права субјеката који у складу са уставом и законом могу бити власници некретнина на тим територијама. С обзиром на напријед наведено, правни је апсурд и у потпуности немогуће да се на предложени начин законом о државној имовини регулише промјена својинских односа на укинутој друштвеној својини на територији оба ентитета на нови начин. Стављањем ван снаге свих прописа, односно свих аката и правних послова чији је предмет "државна имовина" ставио би се ван снаге неодређен број прописа и није јасно стављају ли се ван снаге само поједине одредбе или прописи у цјелини, а то истовремено представља ретроактивно дејство закона, наводи се у саопштењу које је потписао директор РУГИПП-а Драган Станковић.